Инсон ҳуқуқлари умумий назарияси


Конституция ҳар бир фуқарога сайланиш тамойилини мустаҳкамлаган



Download 2,58 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/226
Sana23.02.2022
Hajmi2,58 Mb.
#144158
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   226
Bog'liq
pravo uz

Конституция ҳар бир фуқарога сайланиш тамойилини мустаҳкамлаган 
ҳолда:
давлат вакиллик органларига сайлаш ва сайланиш ҳуқуқи (117­модда);
хоҳиш ирода билдиришдаги тенглик ва эркинлик.
Ўзбекистонда сайлов ҳуқуқи фақатгина унинг фуқароларига берилган. Чет 
элликлар ва фуқаролиги бўлмаган шахсларга бундай ҳуқуқлар берилмаган.
Ўзбекистон Республикасининг “Халқ депутатлари вилоят, туман ва шаҳар 
кенгашларига сайловлар тўғрисида”ги қонун асосида сайловлар замирида 
ётувчи қуйидаги тамойиллар ўз аксини топган:


52
умумий сайлов ҳуқуқи;
сайловнинг кўппартиявийлик асоси;
сайловнинг яширин овоз бериш орқали ўтиши;
ошкоралик.
Барча сайловчилар ягона ҳуқуқий мақомга эга. Ўзбекистон Республикасинг 
барча фуқаролари дини, ирқи, миллати, тили, мулкий ҳолати ва ижтимоий 
келиб чиқишидан қаътти назар тенг сайлов ҳуқуқига эгадир.
Номзодлар илгари сурилганда Ўзбекистон қонунчилиги бўйича уларнинг 
умумий сонидан 30% аёллар бўлиши керак.
“Олий Мажлисга сайловлар тўғрисида”ги қонунга асосан сайловчиларнинг 
ярмидан кўпроғ овозини олган номзод сайланган деб ҳисобланади.
Ўзбекистондаги сайлов тизими можаритар сайлов тизимининг кўриниш­
ларидан биридир.
Замонавий жамиятнинг мавжуд бўлишидаги асосий восита бу маълумот 
ва маълумот алмашинувидир. Унинг маданий­мафкуравий аксини кейинги 
пайтларда кенг тарқалган инсон ва инсон турмуш тарзини ахборот ячейкаси 
сифатида кўрадиган назария ташкил этади.
Шу муносабат билан ахборотга бўлган ҳуқуқни, яъни ахборотни излаш, 
олиш ва уни тарқатиш ҳуқуқини инсоннинг асосий ҳуқуқлари қаторига кири-
тиш қабул қилинган. Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 29­модда-
сига биноан “Ҳар ким фикрлаш, сўз ва эътиқод эркинлиги ҳуқуқига эга. Ҳар 
ким ўзи истаган ахборотни излаш, олиш ва уни тарқатиш ҳуқуқига эга, амал-
даги конституциявий тузумга қарши қаратилган ахборот ва қонун билан бел-
гиланган бошқа чеклашлар бундан мустаснодир.

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish