INNOVATION IN THE MODERN EDUCATION SYSTEM
595
сўзларни
қ
ўллашдаги
уларнинг
муайян
тажрибасига
таянган
умумнормаларга асосланган бўлиши кераклигини ало
ҳ
ида кўрсатади.
[6, 36].
Ю
қ
орида келтирилган тушунчалар асосида шундай хулоса
қ
илиш
мумкинки, антонимия барча тиллар учун хос бўлган тил универсалияси
сифатида тилнинг барча сат
ҳ
ларида бирдек намоѐн бўлувчи, ани
қ
ва
кўп
қ
иррали ѐндашувни талаб этувчи
ҳ
одиса саналади. Шу сабабли,
лингвистик ну
қ
таи назардан антонимияни кўп
қ
иррали, яъни тилнинг
барча сат
ҳ
ларида акс этувчи
ҳ
одиса сифатида
қ
аралиши ма
қ
садга
мувофи
қ
.
―Антонимия‖ тушунчаси замирида ѐтувчи
қ
арама-
қ
аршилик, зидлик
– бу мавжудликнинг у ѐки бу томондан ички (сифати, белгиси ва
ҳ
оказо)
зидди англашилади. Бизнингча, антонимияни бундай тушуниш ва
антонимияни мазкур ѐндашувдан келиб чи
ққ
ан
ҳ
олатда белгилаш эса
мавжудлик зиддининг ани
қ
чегараларини кўрсатиш имконини беради.
Бунда антонимияни тилнинг
қ
айси сат
ҳ
и ва
қ
айси аспектида
қ
аралаѐтганлигидан бошлаб, ани
қ
нут
қ
ий жараѐнда намоѐн бўлиш
имконига
қ
араб бориш лозим. Шу кунгача, олимлар томонидан лексик
антонимия,
контекстуал
антонимия,
фразеологик
антонимия,
грамматик антонимия лексик-грамматик антонимия, синтактик
антонимия, социолингвистик антонимия тушунчалари
ҳ
а
қ
ида гапирилди.
Масалан,
лексик
антонимлар
тилшунос-олимлар
томонидан
―парадигаматик планда лексик бирликлар ўртасидаги зидликни
намоѐн этувчи семантик муносабатларнинг кўриниши‖ [5, 28].
Фразеологик антонимия ―бадиий матн эмоционал-экспрессивлигини
таъминловчи му
ҳ
им восита салади‖ ва семантик муносабатларнинг
лексик антонимия доираси лексик-фразеологик антонимия сифатида
қ
аралади [6, 316];
―Грамматик антонимия эса ўзида тилнинг грамматик бирликлари
(морфемалар, сўз шакллари ва синтактик конструкциялар) ўртасидаги
зидлик асосида морфологик ва синтактик бирликларнинг
қ
арама-
қ
аршилик семалари асосида ўрганиладиган
ҳ
одиса деб
қ
айд
этилади.
Лексик-грамматик антонимлар тушунчасида эса сўз туркумлари
ўртасидаги гармматик антонимиянинг ало
ҳ
ида кўринишини намоѐн
этиб, бунда кўпинча турли туркумга, турли лексик-грамматик кўринишга
эга бўлган лексик бирликларнинг ўзаро зд келиб
қ
олиш
ҳ
олатлари
назарда тутилса [2, 91], Л.А.Новиковнинг фикрига кўра, синтактик
антонимия, энг аввало, синтактик конструкция таркибида келган лексик
Do'stlaringiz bilan baham: |