Инновацион педагогик технология асослари


-савол: Педагогик технологияларга оид махсус журналлар чоп



Download 3,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/87
Sana16.03.2022
Hajmi3,63 Mb.
#497493
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   87
Bog'liq
Инновацион педагогик технология асослари.Камолидинов (1)

19-савол:
Педагогик технологияларга оид махсус журналлар чоп
эти л ад им и?
Жавоб:
1961 йилдан АКД1да „Педагогик технология11 журнали 
чоп этила бошланди. 1964 йилдан Англияда „Педагогик технология 
ва укув ж араёни“ , 1965 йилдан Японияда, 1971 йилдан И талияда 
„Педагогик технология11 журналлари чик,арила бошланди. Ю Н Е С ­
К О 1971 йилдан то хозирги кунгача таълим буйича халк;аро 
бю ронинг „Педагогик технологиялар" бюллетенини чикариб кел- 
мокда. Россия Ф едерацияси эса, 1997 йилдан бошлаб „М актаб 
технологиялари“ журналини чоп этиб келмокда.
20-савол: Таълимга технологик ёндашув цандай тарихга эга?
Жавоб:
Таълим тарихидан маълумки, укитиш самарадорлигини
ошириш га каратилган ишларни шартли равишда 3 даврга ажратиш 
мумкин:
Биринчи даврда укитиш жараёнини ф а^ат укитувчигина олиб 
борган, инсоният туплаган тажриб&тар, билимлар тачабага укитув- 
чи оркалигина берилган. И ккинчи даврда дарслик ва кулланмалар 
чоп этила бошланди. Учинчи даврда эса, укитиш усуллари мазмун 
ж и\атдан янада бойиди:
Ук,итувчи ва талаба учун техник воситалар, ургатувчи м аш и- 
налар х,ам кушилди, дастурланган таълим тушунчаси пайдо булди. 
Таълим самарадорлигини кутаришга кумаклашувчи янги ёндашув- 
лар кириб кела бошлади.
Таълимга технологик ёндашув XX асрнинг 30-йилларида пайдо 
булди, десак, хато булмас. Бу даврда „Педагогик техника1' туш ун­
часи махсус адабиётларда куриниб цолди ва у укув машгулотла- 
рини аник, \ам д а самарали ташкил этишга йуналтирилган усул ва 
воситалар йигиндиси сифатида утган асрнинг 40—50-йиллар бош - 
ларида укув жараёнига укитиш нинг техник воситаларини жорий 
этиш даври бошланди. Айн икса, кино, радио, назорат воситалари, 
улардан фойдаланиш методикаси педагогик технологияларга тенг- 
лаштирилди.
50—60-йилларда ж а\о н педагогикасида укув ж араёнини узига 
хос „технологик“ усулда таш кил этиш хдракати вужудга келди. 60- 
70-йилларда эса, укитиш методларининг ута турли-туманлигидан 
улардан самарали фойдаланиш да кийинчиликлар тугила бошлади 
ва бу методлар учун умумий булган илмий асос яратиш зарурияти 
вужудга келди. Натижада педагогик методлар технологияси, укитиш 
технологиясининг назарий асослари вужудга кела бошлади.
80—90-йилларга келиб, укув жихрзларининг турли хилларини 
ва укитиш нинг предметли воситаларини лойи^алаш ва ишлаб
67


чик;аришни йулга куйиш зарурий шартлардан бирига айланди, 
уларсиз илгор методика ва ук,итиш ш акллари самарасиз булиши, 
таълим сифатини таъминлаш мумкин эмаслиги аник, булиб к,олди. 
Бу зарурият XX аср охирига келиб, педагогик технологияларнинг 
назарий ва амалий жидатларини тизимли тадк.ик, к,илишни такрзо 
этди. Хусусан, Россиялик олимлар бу йуналишда бир к,атор асар- 
ларни нашр к,илдилар. Жумладан, 1989 йилда нашр кдлинган В.П. 
Беспальконинг „Слагаемые педагогической технологии11, Г.К.Се- 
левконинг „Современные образовательные технологии" (1998) 
китоблари бу сох,адаги йирик тад кдаотл арнинг натижаси \и со б - 
ланади.
XXI асрнинг бошларига келиб, педагогик технологиялар фан 
сифатида шаклланди, унинг назарий ва амалий асослари яратиб 
келинмокда.

Download 3,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish