Ingenerlik geodeziyasi



Download 6,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/136
Sana31.12.2021
Hajmi6,75 Mb.
#264174
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   136
Bog'liq
injenerlik geodeziyasi

 
5.3.2.
 Direkstion burchaklarni hisoblash 
To‖g`ri 
geodezik 
masalaning 
echishda 
biror 
nuqtaning 
koordinatalari  x
1
,  u
1
  ular  orasidagi  masofa  d
1,2
  va  tomonning  direkstion 
burchagi 
2
,
1

  ma‖lum  bo‖lsa,  aniqlanayotgan  nuqtaning  koordinatasini 
quyidagi formula bilan hisoblash mumkin: 
x
2
 

x
1
 

d
1,2
 cos 

1,2 
(2) 
u
2
 

y
1
 

d
1,2
 sin 

1,2 
(3)
 
Teodolit  yo‖li  tomonlari  direkstion  burchaklarini  hisoblash  uchun 
birorta  tomonning  direkstion  burchagini  aniqlashi  kerak.  Bu  teodolit 
yo‖lini  tayanch  to‖rga  bog`lash  orqali  yoki  biror  tomonning  magnit 
azimutini aniqlash orqali amalga oshiriladi, keyinchalik magnit azimutga 
magnit  og`ish 

  va  meridian  yaqinlashish  burchagi 

  tuzatmasi  keritilib, 
direkstion burchak topiladi. 
Agar  boshlang`ich  tomonning  direkstion  burchagi 

boshl.
  va  yo‖l 
bo‖yicha  birinchi  o‖ng  burchak 

,  ma‖lum  bo‖lsa,  1-2  tomonning 
direkstion  burchagini  hisoblab  topishi  mumkin  Buning  uchun  1  nuqtani 
boshlang`ich yo‖nalishi deb qabul qilamiz. 

1,2
 

 

1,II
-

 (4) 

1,II
 

bosh
 

180

(5) 
shuning uchun 
 


 
162 
 

1,2
 

bosh

180 - 

1
, (6) 
 2  nuqtadan  keyin  1-2  tomonni  davom  ettirib,  2-3  tomoniy 
direkstion burchagi 

2,3
 ni topamiz: 

2,3
 

1,2
 

 180
0
 - 

2, 
(7)
 

1,2
 

bosh
 

180
0
 - 

1, 
(8) 
shuning uchun 

2,3
 

bosh

2

180
0
–(

1
-

2
), (9) 
Xuddi  shunday  amalni  davom  ettirib,  umumiy  ko‖rinishdagi 
formulani topamiz: 

i

1
 

i-1

180 - 

I , 
(10) 

oxir
 

bosh

(n

1)180
0
 - 


1
1
n

  (11) 
bu yerda i-burchaklar tartib raqami 

oxir


bosh
 –oxirgi va boshlang`ich tamon direkstion burchaklari 
n

1 – yo‖ldagi barcha burchaklar soni 
yopiq  yo‖lda  n-tomonlar,  burchaklar  soni  n

1  ekanligi  eslatib 
o‖tamiz. 
Yo‖l  bo‖yicha  chap  burchak  o‖lchangan  bo‖lsa  va  formulalar 
ko‖rinishini oladi: 

i, i

1
 

i-1, i 

180
0
 

 

I  
(12) 

oxir
 

bosh

(n

1)180
0
-


1
1
n

 (13) 
chunki har bir o‖ng burchak chap burchakning qiymatiga 360
0
 ga 
bo‖lgan qo‖shimcha burchakga teng. 
Shuning  uchun  keyingi  tomoning  direkstion  burchagini  topish 
uchun  oldingi  tomon  direkstion  burchagiga  180
0
  qo‖shib,  tomonlar 
orasidagi  o‖ng  burchakni  ayirish  kerak  yoki  oldingi  tomon  direkstion 


 
163 
 
burchagidan  180
0
  ayirib,  tomonlar  orasidagi  chap  burchakni  qo‖shish 
kerak. 
Yopiq  teodolit  yo‖li direkstion  burchaklar  yig`indisi  hisoblashlarini 
to‖g`riligini 
tekshirish 
quyidagicha 
bajariladi. 
Oxirgi 
tomonning 
direkstion  burchagini  hisoblab  topilgandan  keyin, 

  burchak  orqali 
birinchi  tomonning  direkston  burchagi  topiladi.  Agar  hisoblangan 
direkstion  burchakning  qiymati 

1.,2
  ning  qiymati  bilan  mos  tushsa, 
hisoblash ishlari to‖g`ri bajarilgan bo‖ladi. 
Ochiq  teodolit  yo‖lida  direkstion  burchaklar  hisoblarni  tekshirishi 
formula orqali tekshiriladi. 

Download 6,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   136




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish