Ilmiy tadqiqot metodlari va usullari. Reja


Магистрлик диссертацияси ҳимоясини ўтказиш тартиби



Download 37,83 Kb.
bet8/8
Sana24.02.2022
Hajmi37,83 Kb.
#203452
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Mu ish

Магистрлик диссертацияси ҳимоясини ўтказиш тартиби
Магистрлик диссертацияси ҳимояси ДАК йиғилишида ўтказилади. Ҳимоя илмий мунозара характерига эга бўлиб, очиқ тарзда, ўта талабчанлик ва қатъият билан илмий мулоқот одобига риоя қилинган ҳолда ўтказилади. Бу йиғилишда диссертациянинг барча илмий, амалий хулосалари ва тавсиялари ҳар томонлама таҳлил қилинади.
Ҳимоя йиғилишида ДАК раиси диссертант ҳақида ҳар томонлама маълумот беради. Комиссия раиси диссертациянинг мавзуси, диссертантнинг исми, фамилияси ва бошқа зарурий ҳужжатларнинг мавжудлиги ҳақида ахборот беради. Шунингдек, диссертантнинг магистрантлик фаолияти, яъни ўқув предметларини ўзлаштириши, илмий қобилияти ҳақида қисқача тўхтаб ўтилади.
ДАК раиси ахборотидан сўнг, магистрантнинг илмий раҳбарига сўз берилади. Илмий раҳбар магистрантнинг илмий салоҳияти ва шахсий жиҳатларига муносабат билдиради. Маълум сабабларга кўра илмий раҳбар ҳимоя йиғилишида қатнаша олмаслиги мумкин. Б у ҳолда илмий раҳбарнинг ёзма хулосасини ДАК раиси ўқиб эшиттиради.
Илмий раҳбарнинг фикри эшитилгач, сўз магистрантга берилади. Диссертант аввалдан тайёрлаб қўйилган матн асосида маъруза қилади. Магистрант, маъруза давомида ўзини юқори даражада назарий тайёргарликка эга эканлигини кўрсата олиши керак, бунинг учун унга 15 дақиқагача вақт берилади. Магистрант маърузада тадқиқот иши ҳақида қисқа, мазмунли ахборот бера олиши керак. У ДАК аъзоларининг диққатини ишнинг асосий натижаларига, шахсан ўзи ишлаб чиққан назарий ва амалий жиҳатларга қаратмоғи лозим.
Диссертантнинг маърузаси тушунарли ва ифодали бўлиши учун қуйидаги маслаҳатларни бериш мумкин:
■ аввало ўзингизни таништиринг ва тадқиқот мавзусини эълон қилинг;
■ нигоҳингизни фақат маъруза матнига қаратиб қўйманг;
■ матнда келтирилган далилларингизни оғзаки тушунтириб беришга ҳаракат қилинг;
■ бир маромда ва бир оҳангда маъруза қилманг;
■ ҳар бир янги фикрлар орасида тўхталишлар қилинг ва тингловчиларнинг тушуниб олишларига имкон яратинг;
■ оғзаки нутқ қоидаларига амал қилинг ҳамда матндан ҳаддан ташқари парчаларни ўқиманг;
■ ҳаддан ташқари тез гапирманг, матннинг мазмунига қараб, турлича оҳангда ва турлича меъёрда гапиринг;
■ тингловчилар тушунадиган оддий сўзлар ва гаплардан фойдаланинг, нутқингизни қўшма гаплар билан мураккаблаштириб юборманг.
Шундан кейин ДАК аъзолари ва мавзуга алоқадор мутахассислар магистрантга диссертация бўйича турли саволлар бериши мумкин. У берилган саволларга шошмасдан, камтарлик ва хушмуомилалик билан жавоб бериши лозим. Жавоб беришдан олдин саволларни диққат билан эшитиб, ёзиб олиши зарур.
Сўнгра мажлис раиси оппонентга сўз беради. Оппонентнинг нутқи ҳам талаб даражасида ва барчага тушунарли бўлиши керак.
Оппонентнинг маърузасидан кейин диссертантга сўз берилади. Диссертант оппонент томонидан билдирилган фикрларга ўз муносабатини билдиради. Оппонентнинг танқидий фикрларига бериладиган жавоблар, магистрант томонидан аввалдан пухта, далиллар асосида ўйлаб қўйилган бўлиши керак.
Мунозаранинг охирида магистрантнинг ҳоҳишига кўра, унга якунловчи сўз берилади.
Мажлиснинг охирида тадқиқот иши учун қўйиладиган баҳолар кўпчилик овоз билан қабул қилинади. Овозлар сони тенг бўлган ҳолда, раиснинг овози ҳал қилувчи ҳисобланади.
Шундан кейин магистр илмий иши учун қўйиладиган баҳо эълон қилинади ва йиғилиш якунига етади.
Download 37,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish