Ilmiy-amaliy tibbiyot jurnali issn 2010-7773 O‘zbekiston vrachlar assotsiatsiyasi toshkent o’zbekiston Vrachlar Assotsiatsiyasi 2022 yil



Download 34,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet182/208
Sana01.02.2023
Hajmi34,74 Mb.
#906714
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   208
Bog'liq
БАВУ № 2, 2022

ПРАВО И ЭКОНОМИКА
ЎЗБЕКИСТОН ВРАЧЛАР АССОЦИАЦИЯСИНИНГ БЮЛЛЕТЕНИ
корреляция кўрсаткичи (Спирмена корреля-
ция коэффициенти) ρ=0.693 ни ташкил қил-
ди. Корреляцион боғлиқликни белгилайдиган 
ρ кўрсаткичининг критик миқдори 0,425 дан 
юқори бўлиши лозим. Шунингдек, сил оқиба-
тида бирламчи ногиронлик ва сил билан бир-
ламчи касалланиш кўрсаткичлари ўртасидаги 
боғлиқлик статистик аҳамиятга эга (p<0,05) 
эканлиги аниқланди. Алоҳида ҳудудлар кеси-
мида 2016-2020 йиллардаги ўртача бирламчи 
касалланиш кўрсаткичлари билан касалланиш 
ва ногионлик кўрсаткичлари нисбатаининг шу 
давр мобайнидаги ўртача нисбати ўртасида 
боғлиқлик ўрганилганда, Спирмен корреляции 
коэффициенти ρ-0.600 ни ташкил қилиб жану-
бий ҳудудда бу боғлиқлик тескари эканлигини 
кўрсатди. Яъни ўрганилаётган кўрсаткичлар 
(белгилар) ўртасидаги боғлиқлик тескари бў-
либ, бу тескари боғлиқлик даражаси Чедокка 
шкаласи бўйича кучли эканлигини кўрсатди. 
Марказий, шимолий ва шимолий ғарбий ҳудуд-
ларда бундай тескари боғлиқлик аниқланмади. 
Олинган натижалар мухокамаси. 
Тахлил-
лар ҚРси ҳудудлари ўртасидаги сил касаллиги 
билан бирламчи касалланиш ва сил оқибатида 
бирламчи ногиронлик кўрсаткичлари ўртасида 
номутаносибликлар мавжудлигини кўрсатди. 
Масалан, сил билан бирламчи касалланиш 
кўрсаткичлари (2016-2020 йилларда ўртача 
29,4 ни ташкил қилган) Республикада энг паст 
кўрсаткичга эга бўлган Элликқалъа туманида
ҳар 100 минг нафар аҳоли сонига нисбатан сил 
касаллигидан ногирон деб топилганлар кўр-
саткичи ҳам республика ўртача кўрсаткичлар 
даражасида бўлиб, сил ва унинг оқибатида 
ногирон деб топилган шахслар нисбати (ҳар 
100 нафар силга чалинган беморга нисбати) 
32,86 ни ташкил қилган. Бу эса, Республика-
даги сил касаллиги билан бирламчи касалла-
ниш ўртача кўрсаткичлари энг юқори (129,08 
) бўлган Қораузяк туманидаги сил касаллиги 
ва ногиронлиги ўртасидаги нисбат (12) дан 
2,7 марта юқори. 2016-2020 йиллар давомида 
Элликқалъа туманида сил билан бирламчи ка-
салланиш кўрсаткичи Қораўзяк туманидаги шу 
даврдаги ўртача кўрсаткичдан 4,4 марта паст 
бўлгани ҳолда, сил касаллиги ҳолатлари ва 
ногирон деб топилганлар ўртасидаги нисбат 
2,7 марта юқори бўлиши сил оқибатида юза-
га келган ногиронликни экспертиза қилишда 
жиддий камчиликлар мавжудлигидан далолат 
беради. Россия Федерациясининг Омск вилоя-
тида сил касаллиги оқибатида бирламчи ноги-
рон деб топилган шахслар улуши жами нафас 
аъзолари касалликлари сабабли ногирон деб 
топилганларнинг 2016 йил якунлари бўйича 
48,7 % ни ташкил қилган. Шунингдек, улар-
нинг асосий қисмини (63,5% ни) айнан 18-44 
ёшдагилар, уларнинг 91,5% ни иккинчи гурух 
ногиронлари ташкил қилган. Сил оқибатида 
ногиронлик кўрсаткичлари 2017 йил ҳолатига 
ҳар 100 минг аҳоли сонига 30,4 ни, сил сабаб-
ли диспансер назоратда турган беморларнинг 
22,3% ни ташкил қилган. Россия Федераци-
ясининг бу субъектида сил билан бирламчи 
касалланиш кўрсаткичи 2013-2017 йиллар 
давомида ҳар 100 минг нафар аҳоли сонига 
115,2 дан 76,3 гача (33,8% га) камайган бўлса-
да, сил оқибатида бирламчи ногиронлик кўр-
саткичлари шу давр мобайнида атига 10,5% 
га камайган халос. Муаллифлар буни силга 
чалинган беморлар таркибида ОИВ инфекци-
ясига чалинган беморлар улуши юқорилиги, 
силнинг дори воситаларига бардошли шаклла-
ри тарқалганлигининг юқорилиги ва коморбид 
пациентлар улуши ошганлиги билан тушунти-
ришган [6]. Бизнинг тахлилимизда Россия Фе-
дерацияси Омск субъектидаги динамикадан 
фарқли равишда ҚРсида сил касаллиги билан 
касалланиш кўрсаткичлар 32,7% га камайган 
бир даврда (1- жадвал), бирламчи ногиронлик 
кўрсаткичлари 26,11% га ўсган. Айниқса бир-
ламчи ногиронлик динамикаси шимолий ҳу-
дудда (122,7%) кескин ўсган. 

Download 34,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   178   179   180   181   182   183   184   185   ...   208




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish