Илмий тадқиқот асослари: 1000 саволга 1000 жавоб тошкент–2019



Download 3,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/434
Sana25.02.2022
Hajmi3,76 Mb.
#275882
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   434
Bog'liq
100 саволгв 100 жавобfaridapa

10 - САВОЛ
АХБОРОТ ТЕРМИНИ ҚАНДАЙ ТАЪ-
РИФЛАНАДИ ВА УНИНГ ИЛМИЙ ФАО-
ЛИЯТДАГИ АҲАМИЯТИ ҚАНДАЙ? 
ЖАВОБ: 1. Ахборот – агарда тайёрланган маълумотлардан 
бирор нарса (жараён, ҳодиса) тўғрисида аниқликни ошириш 
мақсадида фойдаланилса, у ҳолда фойдаланган маълумотларга 
ахборот деб аталади. 
2. Ахборот – истеъмол учун тайёрланган теварак-атроф 
(манбалар)дан олинган маълумотлар ахборот деб аталади. 
3. Ахборот – (лотинча “informatio” сўзидан келиб чиққан) – бу 
бирор-бир далил, воқеа-ҳодисани баён қилиш, тушунтиришни 
билдиради. Кенг маънодаги ахборот моддий дунёнинг у ёки бу 
томони ва унда содир бўлаётган жараёнларни билдиради. 
Ахборотни ўрганишда унинг яратилиши, ўзгартирилиши, 
фойдаланиш қонунлари ҳисобга олинади. 
Ахборот илмий тадқиқот ишларида асосий манба бўлиб 
ҳисобланади, чунки улар объектдан олинган ахборотларни 
тизимларга ажратиш ва қайта ишлаш ҳамда керакли мақсадлар 
бўйича узатиш алгоритмларини амалда жорий этишга кенг 
имкониятлар яратади.


20 
Инсониятнинг ахборот ишлаб чиқариш бўйича имконият-
ларини кучайтирувчи замонвий технологиялар ахборотлашган 
жамиятнинг интеллектуал салоҳияти сифатини ҳам белгилайди ва 
бундай жараёнлар ахборотлаштириш саноатининг мунтазам 
ривожланишини таъминлайди. 
Ахборотлар педагогика фани таърифидаги маълумотлар 
бериш номидаги бўлимда ва таълим-тарбия жараёнидаги барча 
маълумотларни тўплаб, уларни ўрганилаётган манбага мос 
тизимларга ажратиб, истеъмолга тайёрлаб беради ва тайёрланган 
ахборот орқали педагогик фаолият ҳамда уларга боғлиқ бўлган 
педагогик тадқиқотлар олиб борилади. 
Ахборот термини кишилик жамиятининг барча жабҳаларида 
қўлланилади ва улар асосида таълим-тарбия жараёни олиб 
борилади ҳамда педагогик фаолият бошқарилади. 
КЎРСАТМА: Ахборотлардан самарали фойдаланиш асосида 
фаолият кўрсатишда қуйидаги вазифаларни ҳал этишнинг оптимал 
йўлларини ҳисобга олиш керак:

манба ва унда кечадиган жараён тўғрисидаги маълумот-
ларни қайта ишлаш; 

жараёнлар кечиши ҳақидаги даврий маълумотларни мунта-
зам олиб туриш ва улар асосида оралиқ назоратлар олиб бориш; 

ихтиёрий жорий сўровларга ўша пайтнинг ўзида жавоб 
олиш, расмийлаштириш ва бошқаришига керакли тузатишлар 
кирита олиш ва шу кабилар. 

Download 3,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   434




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish