Илмий фаолиятга тайёргарлик асослари


ИЛОВАЛАРНИ РАСМИЙЛАШТИРИШ



Download 1,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/93
Sana21.02.2022
Hajmi1,24 Mb.
#24532
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   93
Bog'liq
2 5307692216137810935

 
ИЛОВАЛАРНИ РАСМИЙЛАШТИРИШ 
 
Иловалар диссертациянинг охирида библиографик изоҳдан кейин акс 
эттирилади, ахборот манбалари албатта жадваллар ва суратлар тагида 
кўрсатилади, варақларда саҳифалар рақамлари қўйилмайди.
Мамлакат 
Кичик ва ўрта фирмалар сони 
Кичик ва ўрта фирмалар улуши 
(%-ларда) 
Минг бирлик 
1000 кишига 
ҳисоблаганда 
Иш билан банд 
бўлганларнинг 
умумий сонида 
Мамлакат ИЯМи 
ЕИ 
мамлакатлари 
15777 
45 
372 
50-52 
АҚШ 
19300 
74,2 
54 
63-67 
Япония 
6450 
49,6 
78 
52-55 
Россия 
836,2 
5,65 
9,6 
19-11 
Ўзбекистон 
51,8 
2,1 
2,5 
12,6 


121

Мисол. 1-илова. 
 
БХИ экспортининг товарли таркиби (%) 
Йил
Жами
, мл
н

до
лл

 
Жами
 
Пахт
а 
то
ла
си
 
Озиқ
-овқат
л
ар
 
Кимёвий
 
ма
ҳс
ул
отл
ар
 
Энергия
 
ташувчилар
 
Қора
 ва
 ра
нгл
и
 
металл
ар
 
Машиналар
 ва
 
ускун
ал
ар
 
Хизм
атл
ар
 
Бо
шқала
р 
1998 342,9 100 0 2,2 2,7 0,1 0,3 34,1 4,7 55,9 
1999 371,5 100 0 8,3 1,4 3,3 0,3 17,8 5,1 63,8 
2000 451,6 100 4,8 7,4 1,5 3,7 0,3 16,0 3,9 62,4 
2001 416,9 100 2,4 4,4 2,6 4,7 0,2 21,1 4,4 60,2 
2002 442,9 100 1,0 4,1 2,1 2,9 0,5 16,5 3,8 69,1 
2003 564,4 100 3,3 4,2 2,3 3,4 0,7 19,4 4,4 62,3 
03/I 123,5 100 4,0 4,8 1,6 2,1 0,2 11,0 3,3 73,0 
03/II 145,3 100 2,9 3,5 2,1 3,7 0,6 21,9 3,9 61,4 
04/I 164,3 100 1,4 5,7 3,0 2,5 1,5 22,7 3,8 59,4 
04/II 211,3 100 3,7 3,5 2,3 3,4 0,7 26,0 3,4 57,1 
Манба: ЎзР статистика бўйича давлат қўмитаси. 
 
ФОЙДАЛАНИЛГАН МАНБАЛАРНИ БАЁН ҚИЛИШ ҚОИДАЛАРИ 
 
Ишда фойдаланилган адабиётларнинг библиографик рўйхати 
ишнинг охирида жойлаштирилади. Адабиётлар библиографик баёнда 
қуйидаги изчилликда жойлаштирилади: 
• қонунлар, меъёрий-услубий ҳужжатлар ва материаллар; 
• мамлакатимизда ва чет элларда босилган илмий адабиётлар (дарсликлар, 
ўқув қўлланмалари, монографиялар, илмий мақолалар, илмий брошюралар 
ва ҳоказо); 
• статистик, йўриқномавий материаллар ва ташкилотлар ва корхоналар 
ҳисоботлари; 
• интернет – ресурслар. 
Ҳар бир бошланғич манбалар бўйича қуйидагилар кўрсатилади: 
• муаллиф фамилияси, сўнгра унинг исми-шарифи; 
• китоб номи;
• шаҳар номи; 
• нашриёт номи; 
• босилган йили.
Агар китоб муаллифлари уч ва ундан ортиқ кишилардан иборат 
бўлса, унда биринчи муаллифнинг фамилияси, исми-шарифини кўрсатиб, 
сўнгра “ва бошқалар” деб қўйиш ҳам мумкин. 


122
Шаҳарлар номлари қисқартирмасдан бош келишикда ёзилади. 
Москва, Ленинград, Санкт-Петербург ва Тошкент каби шаҳарлар 
номларини қисқартириб ёзиш мумкин: Москва - М., Ленинград - Л., 
Санкт-Петербург - СП., Тошкент - Т. Агар китоб икки шаҳарда босилган 
бўлса, унда иккаласи ҳам ёзилади, масалан, М., Л. 
Агар китобни икки нашриёт чиқарган бўлса, унда ҳар иккала 
нашриёт номи ҳам ёзилади, масалан: Т.: «Фан», «Экономика». 
Даврий матбуот ҳақидаги маълумотларда қуйидагилар кўрсатилади: 
• муаллифнинг фамилияси, исми-шарифи; 
• мақола номи; 
• журнал ёки газета номи; 
• серия номи; 
• журнал ёки газетанинг босилган йили; 
• журнал ёки газета жилди ва рақами; 
• саҳифа рақами. 
Илмий изланиш ҳисоботларини баён қилишда қуйидагилар 
кўрсатилади: ҳисобот номи (сўнгра, қавс ичида «ҳисобот» сўзи ёзилади); 
ҳисоботни чиқарган ташкилотнинг шифри, инвентар рақами, номи, илмий 
раҳбарнинг фамилияси, исми-шарифи, ҳисоботнинг чиқарилган жойи, 
йили ва саҳифалари сони. 

Download 1,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish