Иктисодиёт ва бизнес асослари


даний бойликлар, табиат бой-



Download 4,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/18
Sana23.02.2022
Hajmi4,38 Mb.
#170992
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
iqtisodiyot-va-biznes-asoslari-9-11-sinf kutubxonachi.uz

даний бойликлар, табиат бой- 
ликлари, интеллектуал мехнат 
махсули ва 
инсоннйкг
 мехнат 
кобилияги (иш кучи).
б) жамиятда маълум ижтимоий- 
иктисодий мавкега эга бул- 
ган кишилар булиб, улар жа­
моа, синф, табака еки бошка 
ижтимоий гурухларга бир- 
лашган булади.
в) фукароларнинг уз эхтиежла- 
рини кондиришга хизмат ки- 
лувчи мулк. Бу мулк субъек­
т а айрим фукаролар, унинг 
объекта эса истеъмол буюм- 
лари, тураржой ва бошкалар. 
Бу мулк ишлаб топилган да- 
ромад, меросга олинган еки 
инъом сиф атида олинган 
мол-мулк хисобидан, иш ха­
ки, нафака, стипендия, то- 
морка хужалигидан тушган 
даромад, акциядан келган ди­
виденд, лотерея ва заем ютук- 
лари эвазига купайиб боради. 
Бу мулк объектлари эхтиеж- 
ни кондириш доирасидан 
чикиб, даромад топиш йули- 
да ишлатилса, хусусий мулк- 
ка айланиб кетиши мумкин.
www.ziyouz.com kutubxonasi


4. Мулк объекта
5. Мулк субъекта
6. Шахсий мулк
7. Мулкчилик
г) юридик шахе булган коопера- 
тивлар, акционер лик ва ху- 
жалик жамиятлари, ширкат- 
лар, арендали ва жамоа кор- 
хоналари, хужалик ассоциа- 
циялари, жамоа ташкилотла- 
ри ва бош ца бирлашмалар 
мулки.
д ) д авл ат м у л к и н и хусусий 
мулкка айлантириш. Бу жа- 
раен давлат мулки монопо- 
лиясини тугатиш, эркин со- 
хибкорлик ташаббусига йул 
очиш, бозор иктисодиетини 
рагбатлантириш максадида 
а мал га ош ирилади. Бу жа~ 
раен оркали давлат мулки фу- 
едюларга берилиб, хар бир 
киши миллий бойликдаги уз 
хиссасига эга булади. Бу жа- 
раен давлат мулкини инвен­
таризация этшцдан, яъни ян- 
гидан уни хисоб-юггоб килиб, 
унинг хаки^ий киймати миц- 
дорини анюугащдан бошла- 
нади. Уни утказиш учун мах- 
сус органлар ташкил этилади. 
Бу жарабн учун ажратилган 
давлат мол-мулкининг руйха- 
ти тузилади, давлат мулкини 
сотиб олиш (бериш) шарт-ша- 
роити аникланади.
е) кишилар уртасида ишлаб чи- 
кариш воситалари ва ме*нат 
махсулини узлаштириш юза- 
сидан пайдо булган ва тари- 
хан аню ; бир шаклда намоен 
булувчи икгисодий муноса- 
батлар.
ж) асосий мулкчилик шаклла- 
ридан бири. Бу мулк икхи
www.ziyouz.com kutubxonasi


йул билан пайдо булади: а) 
хусусий мол-мулкни мил- 
лийлаштирилиши; б) давлат 
маблаглари хисобидан кор- 
хоналар куриш. Давлатнинг 
иктисодиетга аралашуви ку- 
чайиши билан бу мулк ри- 
вож топади, лекин унинг мо- 
нополияси урнатилгач рако- 
батга халакит беради. Нати- 
жада бу мулкни кайта хусу- 
сийлаштириш юзага келиб, 
бошка мулк шакллари кучая- 
ди. Б о зо р иктисодиетига 
утиш муносабати билан бу 
мулк асосан жамоа мулкига, 
фука рол ар мулкига ва хусу­
сий мулкка айлантирилади.
57. Кроссворд.
4
2
5
6
3
Энига:
1) мулкчилик куринишининг алмашиниш жарас-
I
2) Олмония пул бирлиги;
3) Япония пул бирлиги;
Буйига:
www.ziyouz.com kutubxonasi


4) бировнинг ме^натидан фойдаланиш;
5) туловга кобил эхтибж;
6) бозорда сотишга тайсрланган товарлар ва хиз- 
матлар микдори.
58. Кроссворд.
Энига:
1) мулк шаклларндан бири;
3) бозорни уюштиришнинг ташкилий шакли;
5) 
бозорда сотишга тайерланган товарлар ва хиз- 
матлар микдори;
Буйига:
2) мулк шаклларидан бири;
4) шартномани тасдиклаш шакли.
4 - Б О Б
БИЗНЕС ТАДБИРКОРДЛН БОШЛАНЛДИ
Бу бобдаги топширик ва масалаларни счишда сиз- 
ларга куйидаги белгилар тушунча ва формулалар ке- 
рак булади.
Белгилар
1) Ху — узгарувчан харажатлар;
2) Хд — доимий харажатлар;
3) Ху — умумий харажатлар;
www.ziyouz.com kutubxonasi


4) ху — уртача узгарувчан харажатлар;
5) хд — уртача доимий харажатлар;
6) ху— уртача умумий харажатлар;
7) N — махсулот ишлаб чикариш (сотиш) хажми;
8) Н — бир дона еки бирлик махсулот нархи;
9) Д — корхона даромади;
10) Ф — фойда (зарар);
11) ф — бир дона махсулотдан келган фойда (зарар). 
Тушунча ва формулалар
1)
Уртача узгарувчан 
Узгарувчан харажатлар
харажатлар 
Махсулот ишлаб
чикариш хажми
еки бу формулани юкоридаги бслгиларда езсак
X » - *
N
2

.
Уртача 
ДОИМИЙ _ 
Доимий харажатлар
харажатлар 
Махсулот ишлаб чикариш хажми
бу ерда хам юкоридаги белгилашларни куллаб куйида- 
гини оламиз:
хд = —д 
N
3) 
Уртача умумий 
Умумий шражат 
харажатлар 
= —------------------------------------
Махсулот ишлаб чикариш хажми
яна оддингиларга ухшаш
у 
ХУ
ху = —
N
4) Корхона даромади = Умумий харажатлар + 
Фойда
Д = Ху + Ф
www.ziyouz.com kutubxonasi


А
Саволлар
1. Чиким нима, даромадчи?
2. Бизнес деганда сиз нимани тушунасиз?
3. Сизнингча тадбиркорлик нима учун ишлаб чи- 
каришнинг туртинчи омили сифатида киритилади?
4. Унта, дунега машхур булган фирмаларнинг ном- 
ларини айтинг. Улар кандай товарлар ишлаб чикара- 
ди?
» 
5. Фирмани руйхатдан утказиш учун кандай 
\уж - 
жатлар керак?
6. Фирмани руйхатдан утказиш хакидаги карор 
ким томонидан кабул килинади?
7. Фирма устави нима?
8. ТаЬСИС шартномаси кандай вазифаларни бажа- 
ради?
9. Фирмалар орасидаги мунОСабатда хисоб варака- 

Download 4,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish