Иккинчи жаҳон уруши ва америка хавотирларининг манбаи бош саҳифа нуқтаи назар


Германия ижтимоий ҳаракатидаги бўлиниш



Download 1,25 Mb.
bet6/20
Sana21.02.2022
Hajmi1,25 Mb.
#51466
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20
Bog'liq
ИККИНЧИ ЖАҲОН УРУШИ

Германия ижтимоий ҳаракатидаги бўлиниш
Германияда энг оммавий ва нуфузли партия Германия социал-демократик партияси (ГСДП) эди. Бироқ бу партияда ҳеч қачон ягона бирлик бўлмаган. Партия амалда ўнглар, марказчилар ва сўллар деб аталган 3 оқимга бўлинган эди.
Ўнг оқим (йирик намояндалари Ф. Эберт, Шейдеман, Бернштейн, Носкелар)нинг мақсади буржуа тартибларини сақлаб қолиш, ислоҳотлар ўтказиб, аҳолини ижтимоий ҳимоя қилиш ва мамлакатда парламент республикасини тўла қарор топтириш эди. Сўллар эса (йирик намояндалари К. Либкнехт ва Р. Люксембург) монархияга инқилобий йўл билан тўла барҳам бериш, Россиядагидек социалистик жамият қуриш учун курашдилар. Сўллар «спартакчилар» деган гуруҳга бирлашганлар. Кейинчалик шу гуруҳ асосида Германия коммунистик партияси тузилди.
Марказчилар (йирик намояндалари К. Кауцкий ва Гаазе) 1917-йилнинг баҳорида Германия мустақил социал-демократик партиясини туздилар ва партия вакиллари Эберт ҳукумати таркибига кирдилар.
«Спартакчилар» гуруҳи социалистик инқилобни амалга ошириш, совет ҳокимиятини ўрнатиш ва барча ишлаб чиқариш воситаларини умумлаштириш учун кураш бошладилар. Бироқ 1918-йилнинг декабр ойида ўтказилган Советларнинг 1 Умумгерман съезди «Бутун ҳокимият советларга!» шиорини рад этди. Айни пайтда у 1919-йилнинг 19-январида Таъсис мажлисига сайлов ўтказишга қарор қилди.
«Спартакчилар» 1918-йилнинг 30-декабрида Германия коммунистик партиясини туздилар. 5-январда Берлинда ишчиларнинг стихияли қуролли чиқиши рўй берди. Уларнинг мақсади Эберт ҳукуматини ағдариш эди. Бу чиқиш 12-январ куни ҳукумат томонидан бостирилди. 15-январда эса К. Либкнехт ва Р. Люксембурглар ўлдирилдилар. Шу тариқа ўнг социал-демократлар ўз ҳокимиятини очиқ шаклда террорчилик йўли билан янада мустаҳкам қарор топтирдилар. Коммунистлар курашни парламентдан ташқарида давом эттирдилар. 13-апрелда улар Германиянинг Бавария ўлкасида совет ҳокимиятини ўрнатдилар ва Бавария Совет Республикаси тузилганлигини эълон қилдилар. Бироқ бу республика атиги 3 ҳафта яшади. Лекин Совет Россияси ҳукумати андозаси асосида қатор тадбирларни (ишчи назоратини ташкил этиш, Қизил Армия ва БФҚ тузиш, ишлаб чиқариш воситаларини давлат мулки деб эълон қилиш ва бошқаларни) амалга оширди.
19-январ куни Таъсис мажлисига бўлиб ўтган сайловларда ўнглар ва марказчилар ғалаба қозондилар. Коммунистлар эса сайловда иштирок этмадилар.

Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish