Икки тўгри чизик орасидаги бурчак



Download 1,68 Mb.
bet2/3
Sana20.02.2022
Hajmi1,68 Mb.
#460461
1   2   3
Bog'liq
Ikki toʻgri chiziq orasidagi burchak

Гиперболоидлар.

Аналитик геометрияда икки хил, яъни бир паллали ва икки паллали гиперболоидлар урганилади. Биз уларни алохида навбат билан урганамиз.


Бир паллали гиперполоид.
Тўгри бурчакли Декарт координаталар системасида (31.1) тенглама билан ифодаланадиган сиртга бир паллали гиперполоид дейилади. Бир паллали гиперполоидни ясаймиз: уни координата текисликлари унга параллел бўлган текисликлар билан кесамиз:
1. ХОУ текислик билан кесак ёки . (31.2)
Бу чизик ХОУ координата текисликгида ярим уклари бўлган эллипсдир. Агар уни ХОУ текисликка параллел текислик билан кессак ёки . (31.3)
Хосил бўлган эгри чизик текисликда маркази нуктада бўлиб ярим уклари , лардан иборат эллипсдир. Бунда нинг киймати дан гача узгарган ва хакикий кийматларга эга бўлади. Энди (31.1) гиперболоидни XOZ ва YOZ текисликлар билан кессак (31.4) ва (31.5) гиперболаларга эга бўлиши (31.4) гиперболани хакикий уки ОХ бўлиб, (31.5) ники ОУ дир. Равшанки (31.3) тенглама билан ифодаланган эллипснинг ярим уклари (31.4) ва (31.5) гиперболанинг хакикий уклари га пропорционал бўлади. Шунинг учун бир паллали гиперболоид (31.2) эллипсни ХОУ текисликка параллел силжитишдан ва бу харакат пайтида у (31.4) ва (31.5) гиперболалар шохлари буйича сирпаниб боришидан хосил бўлади деб караш мумкин.
Бу текширишлар бир паллали гиперпоплоид r – 42 да келтирилган чексиз узун ва ХОУ текисликдан хар икки томонга узоклашган сари кенгайиб борувчи трубкасимон сирт эканини курсатади. (31.1) тенгламада лар бир ковакли гиперболоиднинг ярим уклари дейилади. Агар бўлса (31.2) айланма айланади. Шу сабабли бўлса бир паллали гиперболоидни (31.4) ёки (31.4) гиперболанинг OZ уки атрофида айланишидан хосил бўлган сирт деб караш мумкин. Бу сирт тенгламаси бўлади.



Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish