Улар ҳар бир ижтимоий воқеада руҳий ҳодисалар борлигини исбот қилишга уриндилар. Масалан, француз социологи Г.Тард ҳар бир индивидда "ижтимоий факт" борлигини, бу нарса унинг мия доирасидагина эмас, балки бир қанча миялар алоқаси туфайли мавжуддир, деб ҳисоблайди. Социологияда психологик йўналиш пайдо бўлди. Тарддан кейин Л.Уорд, Ф.Гиддингс ва бошқалар ижтимоийлик қонунларини жамоа руҳий ҳолати билан узвий равишда ўргана бошладилар. Уларнинг фикрича, ижтимоий факт — бу ижтимоий ақл, тафаккур бўлиб, у "жамият психологияси" ёки социологиянинг баҳс мавзусидир Шундай қилиб, юқорида қайд қилинган илмий-фалсафий, ижтимоий манбалар, шарт-шароитлар туфайли ижтимоий-психологик ғоялар шаклланиб борди. Бу қарашлар соф психологияга ҳам ўхшамаган, социология доирасидан чиқиб кетадиган алоҳида фаннинг—ижтимоий психологиянинг пайдо бўлиши учун замин ролини ўтади. XX аср шу билан характерли эдики, у турли фанлар олдига конкрет топшириқлар қўя бошлади. Шунинг учун психология фани олдида тадқиқотлар асосида психологик қонуниятларни асосларш вазифаси турар эди. Америкада кўпгина психологлар ўз тадқиқот объектларини лабораторияларда айрим психик жараёнларни ўрганишдан кичик гуруҳларга кўчира бошладилар. Бу даврда психологияда шаклланиб бўлган уч асосий оқим (психоанализ, бихевиоризм ва гештальт психология) ичида ҳам ижтимоий хулқ-атворни кичик гуруҳлар доирасида ўрганиш тенденцияси пайдо бўлди. - Психологиянинг 3 асосий оқими шакилланди
- психоанализ,
- бихевиоризм
- гештальт психология
- Гештальд психология йўналиши негизида махсус ижтимоий психологик йўналишларнинг — интеракционизм ва когнитивизмнинг пайдо бўлганлиги эса бу фаннинг экспериментал эканлигини яна бир бор исбот қилди.
- Гештальд психология: Gtstalt - немис тилидан олинган бўлиб, шакил, образ,қиёфа ташқи кўриниш деган маънони беради. ХХ асрнинг 20 ва 30 йилларидан бошлаб ривожлана бошлаган.Психологиянинг оқимларидан бир саналади .
- Гештальт психология фон Эренфельснинг яхлитлик идрокнинг асосий сифати деб ҳисоблайдиган таълимотига асосланади.
- Ассоциатив психологияга қарши зид равишда Гештальт психология психиканинг бирламчи ва асосий элименти сифатида сезгиларни эмас балки яхлит образлар гештальтларни тан олади.
- Гештальт психологиянинг тарафдорлари М.Вертхеймер
- В.Кёлер
- К.Коффка
- К.Левин
- Гештальтлар гўё одамнинг миясидаги электрик жараёнлар туфайли юзага келади ХХ асрнинг 40 йилларида В.Кёллер миядаги электр майдонлари ўзаро муносабатлари хусусидаги фикрини мия қисмлари электр зарядлари билан тўлдирди.
Do'stlaringiz bilan baham: |