Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Узимни чиниктириш ва соглигимни сакдаш максадида



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Узимни чиниктириш ва соглигимни сакдаш максадида 
чопишни танладим.
Т ан а н и н г соглигини сакдаш да ф аол каракатлар ичида 
югириш алох,ида эътиборга лойик- Чунки чопиш даврида хдра- 
катнинг ю риш га Караганда тезлиги ю корирок, бунда юрак- 
Кон том ир тизим ининг \аракати , нафас олиш анчагина тез- 
лаш ади. М уш аклар бу каракатларга куч-кувват беради.
Ю гуриш и неон га кувват ва тети клик багиш лайди. Кучада 
ю гуриб кетаётган (55 ёш лардаги) б и р к и ш и н и тухтатиб, 
унинг югуриши сабабини сурадим. У киш и: «М ен семира 
б о ш л а д и м , та н а м борган сари о г и р л а ш а б о р а ё т г а н и н и , 
о ёкд ар и м зи р к и р а б огр и ётган и н и с еза б о ш л ад и м , наф ас 
олиш им кам озгина узгара бошлади. Врачга борсам , бир кан- 
ча дори -д ар м о н лар ёзиб берди. Д ем ак, мен касал була бош - 
лабмаг?, деб узим ча хавотирга туш дим. С у н ф а китоб дуко- 
нига кй р и б , чин и ки ш туф и си даги китоблардан би ри н и тан - 
л а б о л и б , 
у в и д и м ,
б ад ан тар б и я, тез ю р и ш , к е й и н ч а л и к
ю гуриш ни урганиш ни йул-йуригини укиб, би р карорга кел- 
дим. Бир йил давом ида олдин енгил — узим ни чарчатм ай- 
диган м аш кдар билан шугулландим, кай та-кай та бадантар­
бия м аш клари , кейин юриш секи н -аста, ора-орада югуриш 
б илан ш угулландим. Кдрасам, узимни жуда енгил кис кила 
бош ладим . А й ни кса, машкдардан сунг и л и к с у в билан чуми­
л и ш , к ей и н ч ал и к сувнинг кароратини п а с ф о к килиб чуми- 
л иш га одатландим . 1,5 йилдан бери ю гураман, олдин 1 км; 
кейин 2 км , козир 4,5 км га ош ирдим. Соглигим жуда яхш и,
186


кайф иятим зур!» — деб мен билан хайрлашди. М ен у ки - 
ш ининг вак,т аж рагиб, мен билан сукбатлаш ганидан м и н - 
натдор булиб, ра\м атлар айтдим.
Мен ш уни айтмок,чиманки, узим ,\ам бадантарбия б и ­
лан 10 йилдан буён шугулланаман, амм о \а р цулимга 2 кг 
л и к чуян тош ларни олиб, сунг \ар акатл ан ам ан , б адантар­
бия к,иламан, \а р бир \аракатн и 40—50 марта кдйтариш га 
ургандим, бир ж ойда туриб 10 дакикд югураман, терлага- 
нимдан сунг ти н ч и й м ан . Хар бир бугиним , ай н и ^ са, кул- 
оск; б у гинларини каракатлантирам ан. Хуллас, уйда турган 
ж ойим да ю гурам ан, юрагим тез-тез ура бош лайди, наф ас 
олиш им тезлаш ади. Аммо буларни бош ламасдан илгари гим ­
настика, ю риш , чопиш ва уларнинг согликни сакдаш даги 
а \а м и я т и н и жуда куп укиб, билдим . Х озир ёш им 77дан 
78га караб кетди. А л л о\и м га шукур, \о з и р икки ж ойда даре 
берам ан — м авзуларим «Валеология», «Экология» ва «Ги- 
гиена»дир (м уаллиф Ш. О табоев).
М аш кларни янги бош ловчиларга икки огиз суз: «олдин 
бадантарбиядан 10— 15 дакикд кейин 5 дак,ика югуриш, югу- 
риш тезлиги тахм инан бир дакикада 100—120 кдцам, и к к и - 
уч *афта утгач, 10— 15 дакикд югуриш мумкин, албатта бун ­
да о р га н и зм н и н г хрлатига к,араш зарур. Ю гуриш даврида 
орган изм ни т у ф и уш лаш , бош ни ти к тутиш, коллар, ти р- 
сак б>тинлари озгина эгилган \о латд а, бир ритмда чоп и ла- 
ди, елка суяклари , мускуллари \а м хдракатга келади.
А. П. Л ап то в ф и к р и ч а, о р ган и зм н и соглом лаш ти ри ш
учун ю гуриш машк,ида асосий курсаткич артерия к,он то - 
м ири пульсидир. Ю гуриш даврида — 30 ёш ли ки ш и да 1 
дакикдда 130— 160га етади, 31 ёш дан 40 ёш гача 120—150; 
41 дан 50 ёш гача 120— 140; 51 дан 60 ёш гача 120— 1 ЗОдир. 
О рганизм ни соглом лаш тириш учун \а р куни югуришга 15— 
20 дакикд аж ратилса, етарлидир. О рганизм га бериладиган 
ю кн и н г \о л а т и га кдраб \а м чопиш м асоф асини, \а м югу­
риш тезлигини ош и ри ш мумкин. М асалан, югуришга урган- 
ган инсон ч ек и ш н и , а р о к ичиш ни ва бошкд организм учун 
зарарли одатларни таш лайди.
187


О рганизм ни соглом лаш тириш да велосипеддан *ам ф ой - 
даланса булади. Велосипед спорти организм учун жуда ф о й - 
д али, унда к,илинадиган \а р а к а т организм нин г \а м м а орган 
ва тизим ларин и, оёк,, тоз, бел ва |фп мускулларини, ю рак- 
кон том ир ти зи м и н и , наф ас олиш йуллари ти зи м и н и ички 
ф ун кц и яси н и ф аоллаш тиради. Велосипед инсонга куч, кув- 
ват, тезл и к, тети кл и к, чи дам лилик, куркм аслик, саб р -то - 
катли булиш ликни бахш ида этади.
Э нг зур соглом лаш тириш воситаси, экологик тоза транс 
порт. Албатта велосипедни \ай д аш н и урганмасдан, ундан 
бирданига соглом лаш тириш учун ф ойдаланилса, уни н г акси 
булиб чик,иши м ум кин. Ш унинг учун \а м , олдин о з-о з \а й -
д а б , д а р ах т зо р л ар д а , с та д и о н л ар д а машк, к,илиб, сун гра 
узок,ни мулж аллаш м ум кин. Велосипед \ай д а ш н и бош ла 
ганда биринчи м асоф а 5— 10 км, сунгра 10—15 км , кейин 
20 км га етказиш м ум кин. Л екин катта маш кдардан с^нг 
унг оёкн и н г, б елн и н г муш аклари о ф и ш и мумкин. Бунинг 
учун хавотирланм анг, бу бир кднча ук,алаш билан оф и к,- 
лар билан утиб кетади.
К е й и н ч а л и к о р га н и зм г а б ери лад и ган ю к с е к и н -а с т а
о ш ири б борилади. Одатдаги велосипедларда соатига 15—20 
км , спорт велосипедларида 30—35 км гача \ай д аш мумкин 
Велосипед билан сайр к,илиш \а р куни баж арилса, мак,садп 
мувофикдир, бунинг иложи булмаса, бир ^дфгада 2—3 маротаба 
кдйтарилса, натиж а яхш и булади. Таътил вак,тида велоси­
педдан куп рок ф о й д ал ан и ш , у билан \а р куни 35—40 км 
босиб 
у т и ш
согликни жуда яхш илайди. Айник,са, ёш и улуг 
ларн и ш а \а р таш кдрисига, чи^иб велосипед \ай д а ш и , ай 
никса, дарахтлар куп булган жойда, урмонзорларда \ай д аш
ута ф ойдалидир.
Ш ундай к,илиб, .к и м к и со гл и ги н и н г яхш и були ш и н и
хохдаса, А л л о \н и н г х о \и ш и билан узингизда ирода топиб 
спорт турларидан б и ри н и танланг. Гап спортчи булиш ус 
тида кетаётгани йук, гап оз булса-да, организм ни ф аол \а р а
катга келтириб сокпом ликни таъминлаш устида, организм
188


ни чиниктириш устида, д о р и -д арм о н лар н и олиш урнига, 
табиий м у\ит омилларидан ф ойдаланиш устида кетяпти. Гап, 
с о м о м турмуш тар зи н и н г асосий элем енти — фаол \ар ак ат 
устида, уни акд идрок билан баж ариш устида кетяпти.
С и зл ар га, б и р н еча м ар о таб а О л и м п и ад а ч ем п и о н и
булган Ю. В ласовнинг гапини келтирам из: «\ам м ан и т у ф и
туш униш га вак,т етиб келди. \ а р ким уз соглиги узи н и н г 
к^лида экан и н и туш униш и керак, бунинг учун кураш иш
керак, ш ундагина инсон ту л а-ко н л и иж одкор, ирода эга- 
си ва бахтли ,\аёт кечириш га *акди булади. Албатта бунинг 
учун о р га н и зм н и р у \и й тай ёр л аш к ер ак , яъни д а н гас а - 
л иклан, тартибсиз, бекорчи б^лиш дан кутулиш зарур. Виз 
у зи м и зн и н г 
с о р л и г и м и з н и н г
у зи м и з тем и рчи си булиш и- 
миз керак».
ТАКРОРЛАШ УЧУН САВОЛЛАР:
1. Узбекистан Республикаси эо'кума™ томонидан спортни 
ривожлантириш туф исида кдбул килинган цандай рас- 
мий \ужжатларни биласиз.
2. 
С
о р л о м
турмуш тарзини шакллантиришда рух,ий тетик- 
лик ва жисмоний \аракатни нг ахдмияти.
3. 
С портнинг кайси тури 
с о р л и к н и
сакдашда кулай ва 
а\ам и ятл и ?
4. Чиник,иш учун спортнинг кдйси туридан натижали ф ой­
даланиш мумкин?
5. Спорт ва зарарли одатлардан узокдашиш, деганда нима- 
ни тушунасиз?
6. Спорт билан шурулланганда организмнинг орган ва ти- 
зимларидаги ф изиологик узгаришларни айтиб беринг.
7. Спорт ва иммунитет.
8. Хавфли омиллар спортнинг кушандаси, деганда нимани 
тушунасиз?

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish