Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


I б о б Э К О Л О ГИ Я , ВАЛЕОЛОГИЯ ВА П СИ ХО Л О ГИ Я



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

I б о б
Э К О Л О ГИ Я , ВАЛЕОЛОГИЯ ВА П СИ ХО Л О ГИ Я 
Т У Б Р И С И М КИСКАЧА ТУ Ш УН Ч А
1.1. Инсон ва табиий мух,ит
И н с о н и я т д у н ё д а п а й д о б у л га н д а н , а т р о ф -м у \и т д а
д оим ий давом этадиган ф и зи к, биологик, кимёвий ва бош - 
к,а ом иллар том онидан булаётган та\ди дн и у узининг орган 
ва сезиш тизим лари ёрдамида англаб етади. Ж умладан, кузи 
билан борлик,ни, атрофидаги \ар а к а т к,илаётган \ай в о н л ар - 
ни, куш ларни ва бош кд ж ониворларни, дарахтзор, урм он- 
зорларни, тог ва тепаликларни, сув \авзалари ва булокдар- 
ни, куйингки, бутун борлик,ни ва унинг н и \оятд а гузалли- 
гини куради, англайди.
И н со н н и н г эш итиш системаси шундай яратилганки, у 
атроф -м у\и тда турли сабабаларга кура пайдо булаётган ш ов- 
к,ин-суронларни, ш амол таъсирида 
пайдо булган табиий 
то ву ш л ар н и , 
1^уш ларнинг хониш ларин и , ёввойи \а й в о н - 
л ар н и н г букириш ларини. осмондаги ким ёвий, ф и зи кави й
жараёнлар туфайли пайдо булаётган момоьдлдирок, овози- 
ни ва бош кдларни эш итиб, уларнинг кдттик, ва секинлиги- 
нинг, ён;имли ва ёк,им сизлигининг фарк,ига бориб етади, 
бир-биридан ажрата билали.
И н с о н н и н г терилари га, б урун н и н г ички шиллик, кд- 
ватларига, тил юзасига шундай сезувчи асаб (нерв) толала- 
ри ж ойлаш ганки, улар ёрламида инсон 
и с с и ^ - с о в у ^ н и ,
таъ- 
мни, \и д н и сезади. Бундай \о л а т одам организм ини катти к
иссикдикдан ёки каттик совукдикдан асрайди. И нсон ута 
иссикликни сезиб, узини салк,инга оладиган, сув \ав зал а- 
рида чумиладиган булди. Айник,са, ёз фаслларида икдимга 
кдраб кийинадиган, совукда эса исиниш ни, иссик, кийим - 
8


кечак кийиш ни, уй-хонасига кириб уни утин, кумир ёк,иб 
иситиш га уринди. У зини м у\оф аза к,илишга урганди. Таъ- 
мни сезиш билан аччиц-чучукни, тахир-н ордон н и , ш и ри н - 
ли кн и , ш урликни, таъм йукдикни, за\ар л и ва за^арсизликни 
сезиш оркдли узини баъзи бир нокулайликлардан м у\оф аза 
кдлди. Бурун ёрдам ида инсон турли хил ^идларни сезиб, 
ажратиш га муваффак, булди. Я хш и-ём он, куланса, ёк,имли, 
ё^им сиз, аччик, ва бош кд ноаник, \и д л ар н и сезиб, би р-би - 
ридан аж ратиб, узини ём он \и д л и н арсалардан , за^арла- 
ниш лардан асради. Бош кдча к,илиб айтадиган булсак, узини 
\и м о я циладиган булиб крлди.
Ш ундай кдпиб, инсон узининг сезги орган ва тизим - 
лари билан атр о ф -м у \и т таьсирларини \ам д а организм б и ­
лан атр о ф -м у \и т ом иллари орасидаги б оглан и ш н и н г бор- 
лигини англаб етди. Табиат б е н и \о я т хилма-хил шакл ва 
куриниш ларда булиб, инсонни куршаб турган моддий олам 
бутун борликни узига кдмраб олган.
О н гд ан т а ш ^ а р и д а ва ун га боглик, б у л м а га н \о л д а
объектив мавжуд булган таб и атн и н г на б о ш и , на охири, 
на ибтидоси ва интик,оси бор. Бизга ш униси м аълум ки, 
ж онли ва ж о н си з таб и ат доим \а р а к а т д а , тухтовсиз узга- 
риш да ва р и вож лан и ш д ад и р. Б изга тарихдан м аълум ки , 
Урта О сиёда яш аган иж од килган о л и м л а р , д о н и ш м а н д - 
лар ф ан ар б обл ари ж ум ладан , ибн С и н о , а л -Х о р азм и й , 
Беруний ва бош кдлар табиат м а\сули инсон ва уларнинг 
соглиги ту ф и си д а уйлаб, одамларни ти н ч ли кн и саку
1ашга, 
уруш нинг олдини олиш га, м и лл атл ар н и н г м иллий мада- 
ниятини, урф -одатларини, маданий меросини авайлаб-ас- 
раш га, м е\н а тн и севиш га ва кдцрлаш га, эко л о ги к ва де- 
м о ф а ф и к муаммоларни ижобий \а л этиш га дават этдилар.
И нсонлар таъсирида ш аклланган илгор гоялар ёш ва 
усмирларни ш аркона ахлок,-одобга, м аънавиятли, бой ма- 
даниятли одобли булишида. катта рол уйнаб, ёш ларни ту ф и
йулга бош лам окдалар, уларни ж ам оатчилик уртасида диё- 
натли инсонлар булиш ларини, давлати м и з мустациллиги- 
ни сакдашда ватанпарвар, баркамол инсон булишга даъват
9


этм окдалар. Ана шу м аъриф атни ки ш и л ар и м и з астойдил 
кабул киладилар ва яхши угитларга амал киладилар. М е\р - 
окитбатли, ном усли, ори ятли булиш га иззат-эх;тиром ту- 
ш унчаларига риоя этиш га \ар ак ат киладилар.
И нсон до и м о дунёда булаётган х щ и с а л а р н и билиш га 
ф га н и ш га интилган. Ж умладан, узини куршаб олган таби- 
ий м у \и т, ко и н от \а к и д а уйлайди, уни си р -аср о р л ар и н и
билиш га интилади, кизикади, самовий сир-асрорлар т у ф и - 
сида ф икрлайди, хаёл суради, фа раз кил ад и, х,аттоки, шу- 
лар ту ф и си д а илм ий-ф антастик асарлар ёзиш ади.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish