Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


м орлар узл ар и н и ём о н кис киладилар. А й н и к са , ю рак хуру-



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

м орлар узл ар и н и ём о н кис киладилар. А й н и к са , ю рак хуру-
330


ж и, наф ас к,исилиш и, аллергик касалликлари бор бем ор- 
ларн и н г касали кузгаб, кдттик, озорланадилар;
— чекилган хонада болалар, айник;са, чацалокдар ёмон 
ухлайди, безовта булади, уларда асаблар, ошк,озон ва ичак- 
лар ти зи м и н и н г нормал ф аолиятлари издан чи тали . Т ам аки 
тутуни чакдлок, ва болалар учун том м аънодаги за^ар;
— комиладор аёлга чекилган хонада булиш ёки яш аш
унинг \о м и л аси учун худди узи чеккандагидек таъсир эта- 
ди ва бундан \о м и л а озор чекади. Бу \а м юк,орида айтилган 
чекувчи комиладордаги окибатларга сабаб булади;
— каш андалар о ила даромадига жиддий зиён етказади- 
лар. Агар оилада битта чекувчи кунига бир кутидан сигарета 
чекса (2007 йилги нарх-наво буйича) бунга бир йилга 250— 
300 м инг сум атроф ида сарф булади. Бу пулга 10 коп би- 
ринчи нав ун ёки 70—80 кг гушт ёки 1 — 1,5 тон н а картош ­
ка ёки 1500 буханка нон олиш мумкин. Буларнин г кар бири 
уртача ои л ан и н г бир йилли к овкдти. Б орди-ю , оилада бир 
эмас, 2—3 киш и чекса, буни какикий ф ож еа дейиш мум­
кин. Сигареталар кслтириб чикдрадиган касалликларни да- 
волаш эса ян а ортик,ча сарф -хараж атларга олиб келади;
— ва никояти, каш андали к гиёх.вандликка олиб бора- 
диган йулнинг бош ланиш и. Ч унки, \а р би р ги ё\в ан д у ав- 
вало каш анда булган. Ш ун и н г учун гиёх,вандликни — нос, 
си гареталарни уз тан аси д а си н аб куриб, согли ги ва ази з 
умрига беф аркдигидан сархуш килувчи воситалар микдори 
камда турларини узлуксиз куллаб ва о ш и р и б б о р и ш н и н г 
окибати, дейиш кам мумкин.
15.2. Спиртли ичимликлар ва уларнинг зарари
Дунёда у зининг бош ни айлантириб, м ает килувчи ичим- 
лигига эга булмаган бирон бир халк, йук,. Улар турли давр- 
ларда ш ароб, п иво, ви н о , арок, ш акли да н ам оён булган. 
XVIII аернинг охирларида спиртни кайдаш йули билан тоза 
х,олда олиш усулининг пайдо булиш и спиртли и чим ликлар- 
ни иш лаб чик,ариш ва ом м алаш тириш ни бир неча маротаба 
осонлаш тирди. Бу усул бизнес корчалонларига кул келди.
331


Энди спиртли ичим ликларнинг кувватини истаганча ош и - 
риш ва уларни кддокдаб, истаган ж ойларга обориб сотиш
иш и \а м кулайлашди. Шу зайлда спиртли ичимликлар жа- 
м ият ва инсонлар \аёти га купрок ва м аккам рок кира бош - 
лади. Никоят, 1975 йилда Ж акон С огликни Сакдаш Таш - 
килоти спиртли ичим ликларнинг инсон саломатлигига за- 
рарли таъсири жикатидан худди героин, марихуана, гаш иш
ва ш улар каби наркотик модда, деб тан олди. Л ек и н , ну- 
фузли таш килотнинг бу хулосаси \а м спиртли ичимликлар 
каракатига туски н ли к кила олмади. Б изн ес корчалонлари 
уларни шу даражага олиб бордиларки, бу ишдан \атто , дав- 
латлар \а м м анф аатдор буладиган булдилар.
Х озирги кунда ер юзида спиртли и ч и м л и кл ар иш лаб 
чикариш асосига куиилган булиб, м иллионлаб гектар ерлар 
махсус навли винолар тайёрланадиган узумзорларга айлан- 
тирилиб, бу с о \а ривож ланиш ига минглаб лабораториялар, 
заводлар, корхоналар жалб этилган. С пиртли ичим ликлар 
иш лаб чикариш эса катто, купгина давлатлар и ктисодининг 
сезиларли кисм ини таш кил этади. Баъзи би р мутахассис- 
л арн и н г кисоб-китобларига Караганда, ер юзида иш лаб чи- 
карилаётган спиртли ичимликлар ф акат сп и рт колига кел- 
тирилиб, бир ж ойга тупланса, турттала том они 50 км, яъни 
майдони 250 м инг гектар, чукурлиги 10 метр булган катта 
кулни косил килади. Бу улкан спирт ум монида У збекистан 
аколисининг кам улуши борлиги шубкасиз.
А кадемик И. П. П авловнинг утказган таж рибалари шуни 
курсатадики, бош мияда косил булган реф лекслар спиртли 
ичим ликлар таъсирида дарров бузилиб кетар экан. Д ем ак, 
спиртли ичим ликлар киш ида ота-оналар, тарбиячилар, педа- 
гоглар ва ж ам оатчилик таъсирида ш аклланган тарбия эле- 
ментларини издан чикаради. (Тарбия — яхши одатларни шакп- 
лантириш кам рефлекс характерига эга.) Ш унинг учун кам, 
ота-боболаримиз спиртли ичимликларга бако берганда «узи- 
дан кам килмиш и ёмон» деб жуда тугри бако берганлар.
Дунёда кеч бир нарса инсон учун спиртли ичимликлар- 
чалик катта зиён келтирмайди. У нинг зарарларини куйида- 
гича ум умлаш тириш мумкин:
332


— в а зи я т н и б ахолай б и л м а с л и к д а н хаёти й мухим м а- 
сал а л а р н и нотугри хал х и л и ш . О и л а в и й , и х т и с о д и й , м аъ - 
н а в и й ж и х атд ан зи ё н ку р и ш ё к и м у а м м о л а р н и ч и г а л - 
л а ш т и р и ш ;
— одоб д ои расидан чик,иб кетиш нати ж аси да хамсух- 
батларни хаф а хи ли ш , х ар и н д ош ли к , о ш н а -о га й н и га р ч и - 
л и к , х у н и -х У ш н и ч и л и к , д у стл и к м у н о саб атл ар и га рахна 
солиш , узининг хурмати ва обрусини йухотиш ;
— хаё ва хижоб чегараларидан ч и хи б кетиш дан ахлохий 
тубанликка юз тутиш , О И Т С ва ш улар каби хавфли тан о- 
сил касалликларни орттириб оли ш , ои ла асосл ари н и н г бу- 
зилиш ига ш ароит яратиш , гиёхвандлар гурухларига арала- 
ш иб кетиш ;
— транспорт ва м еханизм ларни бош хари ш да хатога йул 
хуйиш ёки ш унчаки ю риб бораётиб, би р ердан туш аётиб, 
чихаётиб, йихилиб туш иш кабилардан жиддий жарохатлар 
олиш , баъзан эса шу талаф отлар туф айли хаётдан куз ю миш ;
— у й -ф икрлард а хатъиятлик ва иш онч булмаслигидан 
ёки тараз ниятли ф и к р л ар н и н г устун кели ш и дан нохону- 
ний иш ларга хул уриш , угирлик, ж и н о ятч и л и к кабиларга 
хуш илиб кетиш , террори сти к хамда ёвуз ниятли охи м лар 
таъсирига туш иб холиш ;
— хотиранинг сусайиш и, ки ш и н и н г акдий хобилияти- 
нинг суниб бориш и натиж асида касбдан, хунардан, ихги- 
дор билан борлихбарча сифатлардан аж раб холиш , эси паст- 
ли к каби нохуш охибатларга дучор булиш ;
— спиртли ичим ликларнинг хон орхали бутун организм- 
га тархалиш и ва барча аъзолар, ти зи м л ар ва хатто, хужай- 
раларнинг захарланиш идан уларнинг ф аолиятлари бузили- 
ши б илан борлих к а с ал л и к л а р н и н г ю зага кел и ш и . Я ъни 
асаблар ти зи м и н и н г захарланиш и охибатидаги невроз холат- 
лари; ош хозон ва ичаклар ти зи м и н и н г захарланиш идан ав- 
валига о ш х о зо н н и н г ялли глан и ш и — гастрит; ут пуф аги- 
н и н г ял л и глан и ш и — холецистит; ж и гар н и н г ял л и гл ан и - 
ши — гепатит; йугон и ч ак н и н г ял л и глан и ш и — хабзият; 
тугри ичакда — бавосил; кей и н чали к ж и гарн и н г буж м айи-

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish