Сув оркали юкумсиз касалликларнинг таркалиши.
Т аб и и й сув тар ки б и д а и н со н л ар , ж о н и в о р л а р , турли
усим ликлар \а ё т и учун зарур булган б и ол оги к м и кроэле-
м ентлар (ки ч и к микдордаги турли элем ентлар) мавжуд. Улар
ти р и к о р ган и зм л арн и н г ф и зи ологи к ф у н кц и ял ар н и баж а-
р и ш и д а ф ао л к а т н а ш а д и г а н , б и о л о г и к ж и \а т д а н зарур
булган элем ентлардир. Улар купинча гармонлар, ф ерм ент-
лар ва ок,силлар билан чамбарчас боглик; \о л д а , организм -
да кечадиган турли биохимик ва модда ал м аш и н и ш жара-
ёнлари^а, к,атнашиб, орган и зм н и н г норм ал \о л а т и н и сак-
лаш да м у\им роль уйнайди.
И нсон саломатлиги учун кичик микдорда м икроэлем ент-
лар (мис, рух, кобальт, йод, фтор, молибден, тем ир ва бош -
к,алар) жуда зарур. Улардан таш кдри, организм ф аолиятида
фаол катнаш адиган микроэлементлар ва кальций, магний,
калий, натрий, ф осф ор каби тузлар катта роль уйнайди.
М икро ва м акроэлем ентлар о рган и зм га асосан сув ва
озик-овкдтлар билан киради ва ор ган и зм н и н г ф и зи ологи к
экгиёж ини кондиради. Агар одам организм и ю корида зикр
килинган м акро ва микроэлем ентлар б илан уз э \т и ё ж и н и
кондириб турм аса, у \о л д а организм бирор касалликга уч-
224
райди. Ж ум ладан, организм га бир суткада 100—200 мкг йод
м икроэлем ента туш м аса одам организмида букок касалли-
ги келиб ч икиш и кузатилади, яъни букок б езининг ф ун к-
цияси бузилиб, организмда касаллик пайдо булади. О лим-
л ар н и н гф и к р и ч а ва олиб борилган илмий изланишлари шуни
курсатадики, йнсон бир суткада 70 мкг йодни озик,-овк,ат-
лар билан, 40 мкгни гушт ма\сулотлари билан 5 мкгни х,аво
ва 5 мкгни сув оркали олади. Букок касали, эндем ик, яъни
сувда, озик-овкатда йод микдори кам булган кудудларда уч-
райди. Ж ум ладан, У збекистан Республикасининг Ф аргона
водийсида, К,иргизистоннинг Чуй водийси а\оли си уртасида
бу касаллик куп таркалган. Текш ириш лар шуни курсатади
ки, букок касали пайдо булишига организмнинг доимо бир
хил рационда овкатланиш и \а м сабаб булар экан.
Сув тар к и б и н и н г ута м инераллаш гани, яъни кальций,
ф осф ор ва бош ка тузларнинг сувда куп микдорда эканлиги
ва улар орасидаги коррелятив богланиш нинг бир хил эм ас-
лиги натижасида бутанларда туз йиталиш ини, сийдик ва ут
копларида, буйрак лаханкаларида турли катга-кичикликда тош-
ларнинг пайдо булишини Хоразм, Крракалпотастон вилояти-
да яшовчи акрли
у р таси д а
кейинги вакгларда купрок учраётга-
ни кузатилмокда. Чунки Амударё сувининг экологик бузили-
ши анча кучайиб, сувнинг кдттиК'Зик даражаси ошиб кетган.
К ейинги вактларда тиббиёт ходимларини ва гигиенист-
л ар н и н г эътиборин и жалб этаётган нарса нитрозам инлар-
дир. Улар нитратлар билан алиф атик ва ароматик ам инлар
б и рикиш идан пайдо буладиган моддалардир. Бу моддалар
саноатда кенг куламда иш латиладиган бирикм а булиб, улар
сув кавзаларида \а м д а табиий колда одам организм ида уч-
раш и мумкин. Улар жуда фаол модда булиб, рак касалини
келтириб чикарувчи канцероген моддалардир.
Йодга ухшаш галогенлар гуру\ига кирувчи фтор модда-
си бир том ондан, организмга зарур, иккинчи том ондан, у
гигиеник нормадан ортик булмаса, фтор микдорининг орга
низм учун камлиги \а м , рухсат этилган микаордан ортикди-
ги кам зар арди р . Б и р и н ч и галда, яъни о рган и зм га ф тор
15 — Саломатлик асослари
225
к а м р о к к и р с а (0,2—0,3—0,5 мг) б ол ал ар н и н гти ш л ари д а кора
дог пайдо булиб, ти ш н и н г касалланиш ига олиб келади, орга-
низм га куп р о к туш са, ф лю роз касалли ги га сабаб булади,
яъни суяк тизим ини издан чикаради.
Агар ф тор'м и кд о ри 1 литр сувда 2—8 мгга етса, одам ва
кайвонларнинг тиш эмалида узгариш лар руй беради. 10 мг
ф торли сув 8— 10 йил давом и да истеъм ол ки ли н са, орга-
низмдаги суякларда катта узгариш лар пайдо кил ад и, яъни
буринлар \а р а к а ти чегаралан ади , о гр и й д и , скелет деф о р-
м ацияга учрайди. Одам иш га я р о к си з булиб колиш и мум
кин. О рганизм да эн д ем и к ф л ю р о зн и н г п ай до булиш ида,
яна о рган и зм н и н г суякланиш даврида кальций элем енти-
ни ушлаб кололмаслиги сабаб булади.
Д авлатнинг сув стандарта буйича I ли тр сувдаги ф тор-
нинг рухсат этилган микдори 4 икдим ли регионларда \а р
хилдир, уртача 0,7— 1,5 м г/л кабул килинган.
У збекистан таб и атн и мух,офаза к и л и ш кум и таси н и н г
йиллик \и со б о т маърузасида келтирилган далилларга кара-
ганда, сув кавзаларига таш ланадиган коллектор дренаж сув-
лари н и н г микдори 23—25 млрд м3 етди. Ш ундан Сирдарёга
таш ланадигани 8— 10 млрд м3, Амударёга — 5 млрд м \ кол-
ган 8 млрди к и ч и к дар ёл ар га, Ш уркулга ва турли паст-
кам ларда пайдо булаётган к а тт а -к и ч и к кулларга таш лан -
м окаа. О ч и к сув кавзаларининг м инераллаш иш ига, закарли
моддалар билан иф лосланиш ига шулар сабаб булмокда. Шу-
нинг учуй \а м бундай сув \ав залар и д а чумилиш , организ-
мни чиниктириш , сузиш анча хавфли.
А м ер и к ан и н г «Уорлдуотч» и н с ти т у ти н и н г дали ллари
к и ш и н и \а й р а т га сол м о кд а, яъ н и сув о р кал и пайдо була
ётган ю кумли к ас ал л и к л а р н и н г, р и во ж л ан аётган м ам ла-
катларда 80 % ини та р к а л и ш и га сув сабаб э к а н . Ер юзида
с у в н и н г та р к и б и д а ги касал ч ак и р у в ч и м и к р о о р г а н и зм -
л ар сабабли, хдр йили 25 м лндан зи ё д р о к одам вафот этар
э к а н .
Одатда, катта ар и к , кан ал , д ар ёл ард а окаётган зилол
тоза сувлар, инсонларга каёт багиш лайди. Э ндиликда куп
226
сув \ав зал ар и чикинди сувларни, ахлатларни кабул килув-
чи сув м анбаларига айланиб бормокда. У зокка борм айлик,
м асалан, Т о ш кен т шахридан окиб утадиган С олар канали,
Бузсув кан ал и н и н г ирмокдари — К айковус, Зах канали ва
б ош кал ар бунга мисол булади, Ф ар го н ад а М арги лон сой ,
К уконсой, Ш о\и м ар до н со й ва бош калар.
Т абиатни мухофаза ^илиш «.умитасининг далилларига
Караганда, хозирги даврда 502 сув истеъмол килувчи юза
сув \авзалари га \а р хил моддалар билан иф лосланган ч и
кинди сувларни таш лам окд алар, у л а р н и н г м и кдори 6208
млн м3га тенг.
Сув хдвзалари нефть ма\сулотлари, рангли металлар, ф то-
ридлар, капролактам, юза актив моддалар, ацетон ва бошкд
— узига хос специф ик зарарли омиллар — кора металлур
гия, кимё, нефтьхимия ва минерал у^итлар иш лаб чикади-
ган саноат корхоналари, за\ар л и хим икат иш лаб чикариш
ком бинатларининг чикинди сувлари билан зарарланмокда.
Хужалик чикинди сувларидаги бир киш ига т у ф и ксла-
диган бир кунлик зарарли моддалар микдори.
.
Do'stlaringiz bilan baham: |