Iii международная научно-практическая конференция


III Международная научно-практическая конференция



Download 4,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet357/418
Sana18.07.2022
Hajmi4,43 Mb.
#823588
1   ...   353   354   355   356   357   358   359   360   ...   418
Bog'liq
1620769289505 III онлайн конференция Ташкент 2021

III Международная научно-практическая конференция
 
343 
III International Scientific and Practical Conference 
128±1,5 дан 135,9±2,64 мг/л гача, сульфатлар 136±1,5 дан 137±1,9 мг/л гача, бу 
вақтга келиб сувнинг умумий қаттиқлиги 7±0,07 дан 8±0,09 мг-экв/л гача ўсди.
Сувда аниқланган камчиликларни аниқланиши билан ер ости 
сувларининг сифатига ер ости сувларининг асосий тўлдирувчи манбаси бўлиб 
ҳисобланган ёғингарчилик сувлари, ер ости сувлари оқимини кўрсатадиган 
таъсирини аниқлаш вазифаси қўйилди.
Бу даврда атмосфера ёғингарчиликларинин кўп йиллик ўртача йиллик 
миқдори 400-420 мм ни ташкил этади. Ёмғирлар асосан қисқа муддатли 
ёғингарчиликлар 
кўринишида 
ёғади. 
Қишки-ёзғи 
мавсумда 
ёғингарчиликларнинг асосий ўртача йиғиндиси 23-28мм ни ташкил этади.
Чирчиқ дарёси ва унинг ирмоқларини суви қишки қорларнинг эриш вақти
ва ёғингарчилик мавсумида кўпаяди. Йилнинг қолган вақтида уларда сувнинг 
миқдори камаяди.Чирчиқ дарёси ўзининг тавсифига кўра, табиий-сульфат-
гидрокарбонат, кальций-натрий минерализациясига эга бўлган сувлар 
тоифасига киради, унда ёғингрчилик мавсумидаги минераллик миқдори
1116±14,5 мг/л гачани, умумий қаттиқлик эса 12±5,6 мг/экв/л ни ташкил этади.
Ёғингарчилик мавсуми ва қорлар эришган вақтида сувнинг минерал 
таркиби 500±17,9 мг/л гача, умумий қаттиқлик эса - 9,0±3,8 мг/экв/л гача 
камаяди. 
Сўнгги йилларда Чирчиқ дарёси таркибидаги минерал моддалар миқдори 
турғун равишда ўсиб бормоқда, бу дарёдан фойдаланиш жойидан юқорида 
жойлашган саноат тармоқларидан ажралиб чиқаётган сода, кимё саноати 
корхоналаридан хосил бўлаётган оқава сувларнинг таркиби билан дарёга катта 
миқдорда ажралиб чиқаётган зарарли чиқинлди сувлар сабаб бўлмоқда.
Сўнгги 10 йилда (2009-2019 йиллр) Чирчиқ дарёси сувидаги тузлар 
миқдорини таҳлил қилиш кўрсатдики, хлоридлар концентрциясини сезиларли 
ортиши 500±6,50 дан 520±8,70 мг/л гача, сульфатлар миқдорини эса 1110±17,9 
мг/л дан 1200±25,5 мг/л гач ишончли ортишини кўрсатди. 
Гарчи ер ости сувлари таркибида минерал моддалар миқдорини ортиши 
билан Чирчиқ дарёсининг суви таркибидаги минерал моддалар миқдори 
ўртасида бевосита корреляция мавжудлигини аниқлашни имкони бўлмасада, 
аммо шунга қарамай, дарё сувидаги туз миқдорини ортиб боришини ер ости 
сувлари минераллик сифатига таъсир кўрсатиши билан мавжуд бўлган 
алоқасини таҳмин қилиш мумкин, бу эса қўшимча равишда текширишлар олиб 
бориш зарурлигини кўрсатади.
Ер ости сув горизонтларидаги сув гидрокарбонат-сульфат-кальций 
битлан минераллашган бўлиб, бу минералликнинг миқдори 450-930 мг/л ва 
умумий қаттиқлик миқдори 15,0 мг/экв/л гачани ташкил этади. Ер ости сув 
горизонтини сув билан таъминловчи асосий манб бўлиб, Чирчиқ дарёсининг 
сувлари ва ёғингарчилик сувлари бўлиб ҳисобланади.
Гидрометериология 
марказидан 
олинган 
маълумотларга 
кўра, 
гидробилоглар томонидан амалга оширилган текширишлардан шу нарса 



Download 4,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   353   354   355   356   357   358   359   360   ...   418




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish