Iii международная научно-практическая конференция


ГЕЛЬМИНТОЗЛАР МУАММОСИГА ЗАМОНАВИЙ ЁНДАШУВ



Download 4,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet201/418
Sana18.07.2022
Hajmi4,43 Mb.
#823588
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   418
Bog'liq
1620769289505 III онлайн конференция Ташкент 2021

ГЕЛЬМИНТОЗЛАР МУАММОСИГА ЗАМОНАВИЙ ЁНДАШУВ 
Камилова А.Ш. 
Тошкент тиббиёт академияси 
Ҳозирги кунда инсон организмида гельминтларнинг 30 дан отриқ тури 
Ўзбекистондаги турли клиникаларда ташхисланади. Кўпинча гельминтозлар ёш 
болаларда учрайди, айниқса, энтеробиоз, аскаридоз, гименолепидоз, 


III Международная научно-практическая конференция
 
195 
III International Scientific and Practical Conference 
трематодоз, трихоцефалез каби гельминтозлар ва лямблиоз энг кўп 
ташхисланади. Эхинококкозлар ва трихинеллез камроқ учраши билан 
характерланади. Гельминтозлар тарқалишига сув, мева-сабзавотлар, озиқ-овқат 
орқали ифлосланган қўл, идиш-товоқлар, яхши ишлов берилмаган гўшт, сут 
маҳсулотлари сабаб бўлиши мумкин. Баъзи уй ҳайвонлари ҳам улар билан 
мулоқотда бўлганда гельминтлар тарқалишига олиб келиши мумкин.
Гельминтозлар гельминтлар биологияси ва юқиш йўллари бўйича 
геогельминтозлар, биогельминтозлар ва контакт гельминтозларга бўлинади.
Геогельминтозлар (аскаридоз, стронгилоидоз) тупроқда маълум ҳарорат 
ва намлик шароитида тухум ва личинкалари ривожланиши билан 
характерланади. Кўпинча болалар тупроқ орқали касаллик юқтириши мумкин.
Биогельминтлар (шистомоз, онхоцеркоз, тениидоз, эхинококкоз, 
описторхоз, шистомоз) мураккаб ривожланиш циклини ўтадилар, уларнинг 
ривожланиши учун бошқа хўжайин организми (масалан, моллюск, каначалар) 
да бўлиши зарур. Инсон организмида ривожланиш даврини ўтгач, улар 
патологик симптомлар юзага келишига сабаб бўлади.
Контакт гельминтозлар (энтеробиоз, гименолипедоз) зарарланган ифлос 
қўллар орқали юқади ва бунда инсон етук гижжа тухумларини манбаи 
ҳисобланади. 
Энтеробиоз энг кўп учровчи гельминтозлардан бўлиб, Enterobius 
vermicularis деб номланадиган майда, думалоқ гижжа томонидан чақирилади ва 
ичак бузилишлари ва перианал қичиш билан кечади, манба бемор инсон, асосий 
юқиш йўллари – озиқ-овқат орқали ва маиший йўл. Катта ёшли инсонларда 
касаллик симптомсиз кечиши билан характерланади, уйқу бузилиши, 
асабийлик, экзематоз дерматит, тери қичиши, тез чарчаш, кўнгил айнаши, 
ичакда дискомфорт кузатилиши мумкин.
Беморларда аллергик реакциялар танага қаварчиқлар кўринишида 
тошмалар тошиши, тери қичиши билан кузатилиши мумкин. Тадқиқотларимиз 
давомида 3-7 ёшдаги энтеробиоз аниқланган болалар (n=100) қон таҳлилида 
умумий иммуноглобулин Е миқдори меъёрдан ошиши (100 МЕ/млдан юқори) 
38% болаларда кузатилди. Бунда паразитлар антигнига нисбатан организмда 
сенсибилизация жараёни ривожланиши кузатилиши маълум бўлди. Болаларда 
асосий симптомлардан бири диққат-эътиборнинг камайиши, бош оғриши, 
иштаҳанинг камайиши бўлди. Умумий қон таҳлилида эозинофилия, анемия 
белгилари кузатилди. 
Айтиш жоиз-ки, нематодалар (думалоқ гижжалар) синфига 
– 
энтеробиоз, 
аскаридоз, трихоцефалез, стронгилоидоз, анкилостомидоз, токсокароз, 
трихинеллез каби гижжалар киради. Цестодлар (лентасимон гижжалар) 
синфига 

Download 4,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   418




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish