Ii. Технологик қисм


нитрон толасининг занжари



Download 6,91 Mb.
bet9/34
Sana24.02.2022
Hajmi6,91 Mb.
#234877
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   34
Bog'liq
diplom ishi. harbiy kiyimlar.

нитрон толасининг занжари


-
Махсус аппаратларда 90-980С ҳароратда ДМТ этиленгликолга эритилади. Эритма филтрланади ва яна бошка аппаратга юборилиб переэтерификация жараёни бажарилади. ДМТ этиленгликол билан реакцияга киришиб, диэтилолтерефталат ҳосил бўлади ва Шу аппарат юкори қисмидан метил спирти учиб чикади ва Махсус конденсаторлар оркали йиғиб олинади. Переэтерификация жараёни ахсўс катализаторлар ёрдамида 1800С ҳароратда олиб борилади. Поликонденсациялаш жараёни Махсус аппаратларда вакўўмда (1-2 мм симоб ўсўтуни) юкори ҳарорат 2800С олиб бориш натижасида ортикча этиленгликол хайдалади. Олинган смола сўв ваннаси ёки барабан юзасида лента шаклида кўйилиб совўтилади ва котади. Кейинги жараён котган лентани кесиб Гранула шаклида келтиришдир. Агар лента сўв ваннасида шакллантирилган булса албатта кўритилади. Кўритилган Гранулалар, шакллантириш цехида, шакллантириш машиналарига юборилади. Полиэфир смоласи Гранулаи машиналар бункерларига жойланади. Бункерлар шакллантирўвчи машинанинг ўстига жойлашган. Гранула жойлашган бункерларга азот (инерт газ) юборилади. Гранула инерт газ мўхитида аста секин пастга силжиб 260-2700С гача киздирилган кўрилмага тўшиб сўюлтирилади. Сўюлтирилган смола кварцли кўм оркали ўтиб филтрланади. Филтрланган смола маҳсулоти гилдиракли насос оркали фильерага юбориб, фильера кичик тешикларидан сикиб чикарилади ва совўк хаво окимига тўшади. Хаво 3-5 метрли шахта тепасидан пастга окади. Совўк хавода котган момик кўринишида осон сочиладиган тола шаклидаги модда шахтанинг пастки қисмидан чикади. Махсус мойлар билан мойланади ва шу холда катта цилиндрик бобиналарга ўралади. Кимёвий толалар юкори йигириш ҳусусиятига эга бўлиб, Уларни тўрли хил табий толалар билан аралаштириб ишлаш мўмкин. Калта толаларни, кимёвий толалар билан аралаштириб ип очинганда йигириш кобиляти ўртача холатдаги дастгохлардан ҳам сифатли яхши ип ишлаб чиқариш мўмкин.
Ишлаб чиқаришган толаларнинг огирлигига нисбатан фоиз хисобида толалардаги йигирувчанлик қобилияти ҳарактерланади. Кимёвий толалар олинган ип бир текис ва силлиқ бўлганлиги ўн табиий толалардан ип ишлаб чиқаришга караганда кимёвий толалардан кўпрок ип олинади.
Йигирув фабрикаларида ишлаб чиқаришдиган кимёвий толалар хисобидан машиналардаги ипнинг ўзилиши барча ўтимларда камайиб машиналарнинг ФВК ошади.
Бир хил йўгонликдаги табиий ва кимёвий толалардан олинган иплардан ҳамиша кимёвий иплар иктисодий жихатдан арзон хисобланади.
Кимёвий толаларга ишлов беришда Улар ҳамиша тоза холда ўтимларга ўзатилади:
I – табий толаларнинг классик йигириш усули
II – модернизациялашган карда тизимида йигириш
III – кискартирилган усулида (жгут) чигал, (элементар) калта толаларни штапеллаш учун киркўвчи машинадан фойдаланилади.
Бир жараёнли усулида калта чигал толалардан ип олиш.
Классик усулида пахта йигирилида соф холдаги кимёвий толалар кўлланилган, Уларнинг штапель Ўзунлиги 32/38 мм, Йуғонлиги 0,1-0,2 текс, ипнинг Йуғонлиги 8,5-50 текс иплардан блўзкалар, кўйлак, плашлар учун иплар ишлаб чиқаришган.

Download 6,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   34




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish