Ii механик кисм Металлар, уларнинг турлари, хоссалари ва уларни кайта ишлаш?


Насослар, уларнинг турлари, тузилишлари ва ишлатилишларини айтинг?



Download 140 Kb.
bet5/15
Sana25.02.2022
Hajmi140 Kb.
#282140
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
mexanik

7. Насослар, уларнинг турлари, тузилишлари ва ишлатилишларини айтинг?
Курилмаларда ва кувур ичида суюклик унинг боши ва охиридаги босимлар фарки туфайли харакат килади. Суюкликнинг куйи сатхдан юкори сатхга узатиш учун эса, насослардан фойдаланилади. Бунда суюкликга босимнинг потенциал энергияси таъсир эттирилади.
Насосшундай гидравлик машинаки, унда электр юриткичнинг механик энергияси суюкликнинг харакатланиш (узатиш) энергиясига айлантириб берилади.
Харакатланиш турига караб хажмий, куракли (марказдан кочма), уюрмавий ва укли насосларга булинади.
Хажмий насосларнинг ишлаш принципи ёпик хажм ичида сикиб чикариш усулига асосланган булиб, илгарилама-кайтма ва айланма харакатлар туфайли суюклик сикиб чикарилади. Хажмий насосларга поршенли, ротацион, винтли, шестерняли ва пластинали гидравлик машиналар киради. Марказдан кочма насосларда босим марказдан кочма куч таъсирида, яъни насос кобиги (асоси)га жойлашган куракли гилдиракнинг айланиши туфайли содир булади.
Уюрмавий насосларда уюрма энергияси хисобига узатилади. Бу ишчи гилдиракнинг айланишида уюрманинг тезда хосил булиши ва суниши билан амалга ошади.
Айтиб утилган насослардан ташкари, яни окимчали насослар, хамда газлифтлар ва монтежю деб номланадиган машиналардан хам фойдаланилади. Бу насосларда газ, сув ва бугларнинг босимларидан фойдаланилади.
Насосларнинг асосий параметрлари булиб унумдорлик, напор ва кувватлари хисобланади.
Унумдорлик V3/с) – бу суюкликнинг хажмий сарфи булиб, хайдаш кувури оркали насос ёрдамида узатилган суюклик микдорини билдиради.
Насос напори Н(м) – бу насоснинг масса бирлигига эга булган суюкликка берган солиштирма энергиясидир.
Фойдали кувват NФ(Вm) – напор Н ва суюклик массавий сарфи pg V купайтмасига тенг микдордаги суюклик потенциал энергиясига айтилади:
Nф = рgVН.
Марказдан кочма насослар
Ишлаш принципи. Марказдан кочма насослар оким кинетик энергиясини босимнинг потенциал энергиясига айлантириб беришига асосланиб ишлайди. Бу турдаги насосларда суйикликни суриш ва узатиш марказдан кочма куч таъсирида булиб, бу куч насос ишчи гилдирагига жойлашган спиралсимон куракчаларни айланишидан хосил булади. Куракчалар суюклик окиб утадиган канални хосил килади.

Download 140 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish