Ii боб Кимёда даврий қонун ва Д. И. Менделеевнинг элементлар



Download 1,78 Mb.
bet8/46
Sana21.02.2022
Hajmi1,78 Mb.
#11890
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   46
Ion bog’lanish to’yinish yo’nalganlik xossalariga ega emas. Ma’lumki, ionlar sharsimon tuzilishga ega bo’lib, ularda zaryad (ionning butun sirti bo’yicha) bir xil tarqaladi. Shu sababli bir-biri bilan tortishuvi uchun ular fazoda ma’lum yo’nalish bo’yicha joylashuvi shart emas, shu sababli ionlar o’zaro xoxlagan holatda tortishadilar. Bunday tortihsuv tufayli hosil bo’lgan bog’lanish yo’nalishga ega bo’lmaydi.
Sharsimon zarracha ko’rinishidagi ion(lar) boshqa cheklanmagan sondagi ionlar bilan o’zaro tortishuv kuchlari hosil qiladi va atrofida qarama-qarshi zaryadli boshqa ionlarning bir nechtasini “ushlab” turadi. Bu ion bog’lanishning to’yinmovchanligini ko’rsatadi. Bir ion atrofida teskari zaryadli nechta ion joylashganini ko’rsatuvchi son shu ioning koordinasion soni (k.s) deyiladi. NaCl molekulasi krisallarida har bir Na ioni atrofida 6 ta Cl- va har bir Cl- ioni atrofida 6 ta Na+ ioni joylashgan. Shunga ko’ra, Na+ ning koordinasion soni 6 ga, Cl- ionining koordination soni ham 6 ga teng. Koordinasion sonning qiymati har bir ionning radiusi (r) ga va r larning nisbatiga bog’liq bo’ladi. Agar kation radiusi katta rk > ra bo’lsa, 1ta kation atrofida bir necha ion joylashadi va kation koordinasion soni katta bo’ladi. rk / ra nisbatga ko’ra koordinasion son 2,4,6,8 va 12 gacha bo’ladi.
VIII. 8. Metall bog’lanish
Metallarning kristall panjaralari tuzilishini, ularning xossalarini o’rganish ularda kimyoviy bog’lanishning o’ziga xos turi mavjudligini ko’rsatdi.
Metallarning kristall panjaralari tugunlarida “metall-atom-ioni” joylashgan. Bu “atom-ion” lar panjara hosil bo’lishida har bir matell atomidan bir yoki bir nechta elektronlarning ajralib hiqishi natijasida hosil bo’ladi. Harakatchan holdagi bu elektronlar esa xuddi gaz molekulalari singari kristall panjaraning bo’shliqlarida joylashagi. Kristall panjarada uning tugunlaridagi metal atom-ionlari bilan elektronlar o’rtasida yuzaga keadigan tortishuv kuchlari metal bo’lanish deyiladi.
Metall bog’lanish kuchli bog’lanish bo’lib, u asosan barcha metallarning xossalarini belgilab beradi. Metallarda oson harakatlanuvchi elektronlar oqimi borligi uchun ular issiqlikni, elektr tokini yaxshi o’tkzadilar. Metallarning yaltiroqligi, turli rangda bo’lishi ham ularning electron tuzilishi bilan tushuntiriladi. Metall bog’ hosil bo’lihida faqtgina “tashqi” elektronlargina emas ichki qavatdagi elektronlar ham qo’shni atom qoldig’idagi vacant orbitallar bilan donor-akseptor tipidagi bog’larni hosil qiladi. Shu sababdan metallar yuqori mustahkamlikka va suyuqlanish temperaturasiga ega.
Кимёвий боғланиш ва молекулаларнинг тузилишига доир тест саволлари.
1. Элемент электронлар бириктириб олганда ажралиб чиқадиган иссиқлик миқдори айни элементнинг ……. деб аталади.
А) валентлик В) ионланиш энергияси С) электроманфийлик Д) электронга мойиллик Е) оксидланиш даражаси
2. SCl2 молекуласининг ҳосил бўлишида электронлар қайси элемент атомидан қайси элемент атомига томон силжиш аниқланган?
А) хлор томон В) олтингугурт томон С) силжимайди Д) шароитга қараб Е) тўғри жавоб йўқ.
3. H F молекуласидаги кимёвий боғнинг қутблилигини ҳисоблаб топинг
А) 33% ион: 67% ковалент В) 31% ион: 69% ковалент
С) 40% ион: 60% ковалент Д) 50% ион: 50% ковалент
Е) 25% ион: 75% ковалент
4. Қайси молекулада ҳам ион, ҳам ковалент боғлар мавжуд?
А) NaCl B)Al (NO3)3 C) Cl2 Д) CaCl2 Е) SO3
5. HF  HCl  HBr  H J қаторда бирикмалар барқарорлиги қандай ўзгариб боради?
А) ортади В) секинлашади С) олдин ортиб кейин камаяди Д) камаяди Е) ўзгармайди.
6. Ушбу боғланишларнинг қайси бири кучли қутбланган боғланишдир.
1.H-Cl 2.H-Br 3.H-J 4.H-S 5.H-P
А) 1 В) 2 ва 3 С) 4 Д) 2 Е) 5
7. 1.NH4 Cl 2.N2H4 3. NH2OH 4.Ca (NO3)2 5.Pb (NO2)2 бирикмаларда азотнинг оксидланиш даражасини ҳисобланг.
А) –3,-2,-1,+5, +3 В) –1,+2, +4,+5,-3 С)-3.+2,+1,-5,-3 Д) +3,-2,+1,-5,+3
Е) +5,-2,-1,+4,-6
8.+4 нинг оксидланиш даражасини намоён қиладиган металл масса улуши 40% ҳосил қилади. Бу қайси металл?
А) Zr B) Ti C) Hf Д) С Е) Si
9. Кимё фанига «валентлик» тушунчасини киритган олим?
А) Кекуле В) Купер С) Велер Д) Франклан Е) Кюри
10. Кислород атомида нечта жуфтланган электрон бор?
А) 1 В) 2 С) 3 Д) 4 Е) 5
11. Қуйида кўрсатилган моддаларнинг ион боғланишли турини кўрсатинг.
А) FeCl3: K2O: NH3 В) NaF: CaS: O2 C) Na2O: BaCl2: KBr
Д) NaBr: NBr: CaO С) CO2: H2O: N2O
12. Фақат ковалент боғланишга эга бўлган бирикмалар қаторини кўрсатинг
А)CH4: NaCl: CO2 B) CH4: СO2: BaCl: C) CH4: HCl: H2S Д) CH4: H2SO4:AlF3 Е) H2S: CH4: NaCl
13. P2O5 молекуласида неча оддий ва неча дона қўш боғ бор?
А) 2 ва 5 В) 5 ва 2 С) 3 ва 1 Д) 3 ва 0 Е) 2 ва 4
14. Cr2 (SO4)3 молекуласида нечта кимёвий боғ мавжуд?
А) 8 В) 12 С) 18 Д) 24 Е) 30
15. Қуйидаги қайси бирикмада ковалент боғланиш кўпроқ қутбланган?
А) CH4 B) NH3 C) H2 Д) H2S Е) AgH3
16. Қайси модда қутбсиз ковалент боғланган?
1.NH3 2. H2O 3. N2 4. NaCl 5. Cl2
А) 1,2 В) 2,3 С) 3,4 Д) 4,5 Е) 3,5
16. Кимёвий боғланишнинг қайси турида қаттиқ жисмнинг электр ўтказувчанлик энг юқори бўлади.
А) ковалент В) ковалент қутбли С) ион боғланиш Д) металл Е) қутбсиз ковалент
17. Йод кристалларининг сублиматланиши хоссасига асосланиб, унинг қандай кристал панжарали тузилишига эга эканлигини кўрсатинг.
А) атомли В) ионли С) металл Д) молекуляр Е) ковалент
18. Юқори температурада суюқланадиган ва суюқланадиган ҳолда электр токини ўтказадиган ва сувда яхши эрийдиган моддада қайси турдаги кимёвий боғланиш рўй беради.
А) қутбли ковалент В) ковалент С) ион Д) металл Е) донор-акцептор
19. Қуйидаги молекулаларнинг қайси бирида донор-акцептор боғ қатнашади?
А) NH3 B) O­3 C) H F Д) NaCl Е) NH3Cl
20. NH3 иони қандай фазовий конфигурацияга эга?
А) квадрат В) тўртбурчакли пирамида С) тетраэдр Д) тўғри жавоб йўқ Е) учбурчак

  1. Қуйидаги кўрсатилган моддалар формулалари орасида молекулалари ионли, қутбли ва қутбсиз бўлган моддаларни топинг, ҳамда улар қандай тузилганлигини тушунтириб беринг. HBr, H2O, CO, PH3, CaS, ZnCl, CCl­4

  2. SCl2 молекуласининг ҳосил бўлишида электронлар қайси элемент атомидан қайси элемент атомига томон силжишини аниқланг.

  3. As2S3 таркибли бирикмани ҳосил бўлишида элкетронлар қайси элемент томон силжийди?

  4. Нима учун сувнинг суюқланиш ҳарорати углероднинг суюқланиш ҳароратидан анча паст бўлади?

  5. Модданинг суюқланиш ҳароратини ва бошқа физик хоссаларини билган ҳолда қандай қилиб унинг кристалл панжарасининг характери ҳақида хулоса чиқариш мумкин

  6. Қандай элементлар атомлари орасида ионли, ковалент, қутбли боғланиш вужудга келади.

  7. Диполь деб нимага айтилади? Диполь моментининг қиймати нимани билдиради?

  8. Ионли, атомли ва молекуляр кристалл панжаралар бир-биридан нима билан фарқ қилади?


              1. .Foydalanilgan adabiyotlar

1. «Anorganik kimyo» Isxoqov Toshkent “O’’qituvchi” 2003
2. «Kimyo» Abdulxayeva Toshkent “O’’qituvchi” 2003
3. «Kimyo» Xomchenko G P Toshkent O’’qituvchi” 1997
4. «Umumiy kimyo» Strugatskiy S Toshkent O’’qituvchi” 1990
5. «Kimyo» Mahsaripov S Toshkent O’’qituvchi” 2003
6. «Anorganik kimyodan mashq va masalalar tro’plami» Ismoilov I I
Toshkent O’’qituvchi”
7. «Umumiy kimyo» Rahimov Toshkent O’’qituvchi” 1987
8. «Umumuiy kimyo» Glinka Toshkent O’’qituvchi” 1982
9. «Anorganik kimyodan ma’ruza matnlari» Fazilov S F Buxoro - 2002
10. «Kimyodan mashq va masalalar yechish» Xomchenko Toshkent O’’qituvchi” 1990
11. «Umumiy kimyodam masalalar yechish» Ishoqov
Toshkent O’’qituvchi” 1998
IV боб
Мавзу: Кимёвий реакция тезлиги ва кимёвий мувозанат
Режа:

  1. Кимёвий реакция тезлиги.

Кимёвий кинетика.

  1. Реакция тезлигига таъсир этувчи омиллар:

а) Реакцияга киришувчи моддаларнинг табиати.
б) Реакцияга киришувчи моддалар концентрацияси.
в) Ҳарорат.
г) Катализатор.

  1. Катализатор ва уларнинг турлари.

  2. Кимёвий реакция тезлиги мавзусига доир масала, машқ ва тестлар ечиш.

Моддаларнинг бир-бирига айланишида, шунингдек, уларни саноат миқёсида олишнинг иқтисодий самарадорлигига оид тушунчалар кимёвий реакцияларнинг тезлиги билан боғлиқ. Кимёвий реакцияларнинг тезлиги ва механизмлари ҳақидаги таълимот кимёвий кинетика дейилади.
Реакция деб, вақт бирлиги ичида реакцияга кирушувчи (ёки ҳосил бўлувчи) моддалар концентрациясининг ўзгаришига айтилади.
Агар вакт –t (сек) ва моддалар концентрацияси С(моль/л) билан белгиланса, реакция тезлиги . бўлиб, ўлчов бирлиги моль/л.сек бўлади.
С.концентрация ўзгариши (Сох- Сбош).
Агар, масалан реакцияга киришаётган моддалардан бирининг дастлабки контентрация 1моль/л бўлиб, реакция бошлангандан кейин 4 сек. ўтгач 0,6моль/л га тенг бўлиб қолса, у ҳолда реакциянинг ўртача тезлиги
моль/л. га тенг бўлади. Реакция гомоген системеда, яъни бир хил агрегат ҳолатда моддалар (масалан: фақат газсимон ёки суюқ ҳолатдаги моддалар) ўртасида борса, реакция тезлиги юқоридаги (моль/л.сек) бирликда ифодаланилади. Агар реакция гетероген системада, турли агрегат ҳолатларидаги моддалар, яъни газ-қаттиқ, қаттиқ суюқ ўртасида борса, қаттиқ модда реакцияда фақат сирт юзасига орқали газ (суюқ) модда билан таъсирлашади. Бундай реакция тезлиги бирлигини ифодалашда қаттиқ модданинг сирт юзасига ҳисоб олинади ва моль/м3.сек бирликда ўлчанади.
Бундай реакцияларга ёниш реакциялари, металларнинг газлар (О2,cl2,F2…) муҳитида оксидланиши мисол бўлади.

Download 1,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish