If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз


(3.32) бу ерда р м— тукилган холатдаги материалнинг зичлиги, кг/м3. 55 4



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

(3.32)
бу ерда р м— тукилган холатдаги материалнинг зичлиги, кг/м3.
55


4 б о б . Т Е Х Н И К А Г И Д Р А В Л И К А А С О С Л А Р И
4 . 1- §. У М У М И Й Т У Ш У Н Ч А Л А Р
Кимё ва озик-овкат саноатининг б арч а тармокларида гидроме­
ханик ж а р а ё н л а р куп ишлатилади. Бундай ж а р а ё н л а р каторига 
куйидагилар киради: а) суюкликлар, газлар ва уларнинг 
арал аш м ал арин и трубопроводлар ва курилмалар оркали силжи- 
тиш; б) х а р хил жинсли системаларни турли усуллар билан 
аж р ат и ш (чуктириш, синфлаш, фильтрлаш, центрифугалаш);
в) суюк мухитларни аралаштир,иш; г) каттик жисмларни хаво 
ок,ими ёрдамида узатиш (пневмотранспорт); д) мавхум кайнаш 
катламининг хосил булиши. Бу жараёнларнинг тезлиги гидромеха­
ника конунлари билан ифодаланади.
Гид ром еханика — суюкликнинг мувозанати ва харакатини 
хамда суюклик билан унга тула ёки кисман чуктирилган жисм 
уртасидаги у з а р о таъсирини урганувчи фан. Сан оат курилмалари- 
да олиб бориладиган иссиклик ва модда алмашиниш жараёнлари- 
нинг тезлиги купинча гидромеханика конуниятларига боглик 
булади. Гидромеханика конунлари ва улардан амалиётда фойда- 
ланиш усуллари гидравлика ф ан и да урганилади.
Гидравлика икки асосий кисмдан: суюкликларнинг мувозанат 
конунларини урганадиган гидростатика ва суюкликларнинг 
х а р а к а т конунларини урганадиган гидродинамикалан иборат.
Суюкликлар о^увчанлик хусусиятига эга. Суюклик гуё маълум 
х аж м га эга, лекин шаклга эга эм ас (кандай идишга солинса, уша 
идиш шаклини олади), аммо суюк м асса ташки кучлар булмаган 
шароитда, ф ак ат молекуляр кучлар таъсири остида ш ар шаклини 
олади. Моддаларнинг суюк холати уз табиатига кура газ холат 
билан каттик холат уртасидаги орал ик уринни эгаллайди.
Суюклик ва газларнинг х а р ак ат тезликлари товуш тезлигидан 
пасг булгани учун уларнинг х а р а к а т конунлари бир хил. Шунинг 
учун гидравликада сующлик дейилганда г аз щ м , сующлик х;ам 
тушунилади. Уларни бир-биридан аж р ат и ш учун суюкликлар 
томчили, газлар эса эластик сующлик деб каралади.
Суюклик ва г а зл а р к,уйидаги х оссал а р и билан бир-бирига 
ухшайди; 
1
) суюкликлар худди газлар каби маълум шаклга эга 
эмас, унинг физик х оссал ари б ар ч а йуналишда бир хил, яъни 
изотропдир; 
2
) газларнинг ковушоклиги кичик булиб, суюк- 
ликларникига якинлашади; 3) критик температурадан юкори 
температурада суюкликлар билан газлар орасидаги ф а р к йукола- 
ди. Суюкликларнинг мувозанат ва х а р а к а т конунлари д и ф ф е­
ренциал тенгламалар билан ифодаланади. Бош к а сох ал ард а 
булгани каби гидравликада хам назарий тадкикотлар натижала- 
рини соддалаштириш максадида идеал суюклик моделидан 
фойдаланилади.
Босим ва температура таъсирида уз хажмини узгартирмайди- 
ган ёки сикилмайдиган, узгарм ас зичликка эга ва ички ишкалани-
56


ши (ковушоклиги) булмаган суюкликлар идеал суюк,лик деб 
айтилади. Аслида эса х ар кандай еуюклик босим ёки температура 
таъсирида уз хажмини узгартиради. Х,ар кандай суюкликда ички 
ишкаланиш кучи ва ковушоклик булади. Демак, хакикатда 
табиатда идеал еуюклик булмайди, яъни б а р ч а суюкликлар 
х,ак,ик,ий суюк,ликдир. Аммо баъзи суюкликларнинг ковушоклиги 
жуда кичик булади. У л ар температура ва босим таъсирида 
уз хажмини шу кад ар кам узгартирадики, бу узгаришни амалда 
хисобга олмаса хам булади. Бундай суюкликлар шартли равишда. 
идеал суюкликлар дейилади. Бу тушунча хакикий еуюклик 
конунларини урганишни осонлаштиради. Эластик суюкликларнинг 
х аж м и температура ва босим таъсирида кескин узгаради.
Гидродинамикани урганиш м асал ал ари уч турга булинади: 
ички, ташки ва арал аш . Суюклик ёки газларнинг труба ва 
каналлар буйича х арак ат и гидродинамиканинг ички вазифасини, 
каттик з арр ач ал арн и н г газ ёки суюк мухитдаги х аракат и ташки 
вазифани, еуюклик ва газларнинг каттик жисм катлами оркали 
х аракати эса а ра л а ш вазифани ташкил этади.

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish