If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз


дР — dxdydz . z укка проекцияланган умумии кучларнинг иигиндиси нолга  тенг ёки: дР



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

дР
dxdydz .
z укка проекцияланган умумии кучларнинг иигиндиси нолга 
тенг ёки:
дР
— р gd x d y d z  — — dxdydz — 
0
.
Параллелепипеднинг 
хажм и 
полга 
тенг 
эмас, 
яъни 
d V — dxdydz=¡(= 0. Шунинг учун 
. \
дР
dz

0
Огирлик кучининг 
X в а у  
ÿ ^ a p r a нисбатан проекцияси нолга 
тенг, бу укларга ф ак ат гидростатик босим таъсир килади. Унинг 
 
укка проекцияси:
ЯР
P d y d z — (P-\- ^ d x ) d y d z — 0 .
К,авсни очиб, тегишли кискартириш ларни б а ж а р с а к :
дР
дх '
_ дР_ 
дх
7dx dydz = 0 

0
(4.5)
Худди шунингдек у ÿK учун: 
дР 
ду 
_ д Р
ду
dx dydz = 0, 
= 0
(4.6)
Шундай килиб, кичкина параллелепипеднинг мувозанат шарти 
куйидаги тенгламалар системаси билан ифодаланади:
дР 
дх 
дР
ду
дР 
п 
= ° -
Бу тенгламалар системаси Эйлернинг суюклик мувозанат
- =


0
(4.7)
60


холатининг дифференциал тенгламаси дейилади. Суюкликнинг 
исталган нуктасидаги гидростатик ва огирлик кучини аниклаш 
учун бу тенгламалар системасини интеграллаш керак. Тенглама- 
ларнинг интеграли гидростатиканинг асосий тенгламаси булиб, 
мухандислик хисоблаш ишларида кенг кулланилади.
4.4-§. Г И Д Р О С Т А Т И К А Н И Н Г А С О С И Й Т Е Н Г Л А М А С И
(4.7) тенгламалар системасидан куриниб турибдики, тинч
турган суюкликнинг исталган нуктасидаги босимнинг х ва у уклар
буйича узгариши нолга тенг булиб, босим вертикал 
2
ук буйича
тт. 
ЭР 
d P л
узгаради. Шунинг учун 
хусусии хосила микдорини 
би-
лан алмаштирамиз, у холда:
d P
п
- í > g — ¿ - - o .
Бундан
— d P — p gd z = 0 
(4.8)
Тенгламанинг чап ва унг кисмини р га булиб, ишораларини 
узгартирамиз:
Бир жинсли аник сикилмайдиган суюкликларнинг зичлиги 
у згар м ас булгани учун
áz+d(-^)-° ы" J(z+ji)=0- 
Бу тенгламани интеграллаймиз, у холда:
2
_|—
== COnst. 
(4.9)
pg
Бу тенглама гидростатиканинг асосий тенгламаси дейилади. 
Тенгламада z — ихтиёрий горизонтал текисликка нисбатан 
олинган нуктанинг баландлиги (нивелир баландлик) ёки гео- 
р
метрик напор, -- — статик ёки пьезометрик напор (ёки босим 
кучи).
Гидростатиканинг асосий тенгламасига мувофик, тинч турган 
суюкликнинг х а р кандай нуктасида геометрик ва статик босим 
кучларининг йигиндиси у зг а р м ас микдорга тенг. Нивелир б а ­
ландлик ва статик босим кучи метр хисобида ифодаланади. 
Умумий холда тенгламани куйидагича ёзиш мумкин:
P = í\ + pgz- 
(4.10)
Ро — тинч турган суюклик сиртига таъсир килаётган атмосфера 
босими.
61


(4.10.) п - й т л а ма д ан куриниб турибдИки, тиич турган бир 
жинсли 
с уюк ликнинг бир хил 
х а ж м и д а битта 
горйзонтал 
текисликда ж о й л а ш г а н б арч а з а р р а ч а л а р и бир хил гидростатик 
босим остида булади. Х а р кайси нуктадаги гидростатик босимнинг 
катталиги суюклик устунининг б ал а н дл и г и г а боглик. Бу т ен г ла ма
П а с к а ль конунининг бир куринишидир, яъни бу те н г ла ма га биноан 
тинч холатдаги суюкликнинг исталган н уктасига та ъ си р этаётган 
ташк,и босим суюкликнинг б а рч а н у к т а л а р и г а уз г ари шс из узати- 
лади.
4. 5-§. Н Ь Ю Т О Н ВА Н О Н Ь Ю Т О Н С У Ю К Л И К Л А Р
Х а м м а г а з л а р ва кичик молек ул яр ма с с а га эга купчилик 
с уюк ли к л а рни н г у му м л а ш г а н механик хосс ал арини 

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish