If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

р а д и а л
ва 
а к с иа л
т е з л и к л а р -
нинг ур т а ч а ки й мати г а нисбатан 10 м а р т а куп булиб
нинг 
киймати к у р и лм а н ин г б а л ан дл иг и буйича деярли у зг ар ма й ди
ва а м а л ий ж и х а т д а н а р а ла ш т и р г ич н и н г б ал а н дл и г и г а бог- 
л и к булмайди. Тан ген ц иа л тезлик к у р и л м а д иа метрининг маъ- 
лум бир ки й ма т и г а я к и н л а ш г а н д а ( 0 = 0 , 7 5 й ) м ак с им а л к и й м а т и ­
га э р и ш а д и ва сунгра ку ри л ма д иа м е т р иг а нисбатан тескари 
пропорциона л лик буйича к а ма й и б боради.
/
Ар ал а ш т и р г и ч к а тта частота б ил а н а й л а н г а н да (/?ем>
102) суюк лик м а р к а з д а н кочма куч т а ъ с и р и д а а р а л а ш т и р г и ч
п а р р а к л а р и устидан р а д иа л йунал-ишда х а р а к а т килиб окади. 
Бу окнм а р а ла ш т и р г и ч н и н г а й ла н иш юзаси б уйлаб х а р а к а т
килиб, идиш д евориг а етга ндан сунг икки кисмга а ж р а л а д и :
биринчи кием к у р ил ма девори буйлаб, унинг туби томон х ар а-
ка тла на ди ; иккинчи к,исм юкорига к а р а б , суюкликнинг эркин 
юзаси томон х а р а к а т л а н а д и .
Р а д и а л окнм пайдо булиши н а т и ж а с и д а а р а ла ш т и р г и ч ка м-
р аб олган о р а л и к соха, яъни п ас а йт и р и л га н босим сохаси 
пайдо булади, бу сохага с уюкликнинг эркин юзаси ва идиш- 
нинг туби томонидан к е ла ёт ган оким интилади. Н а т и ж а д а бу 
сох,ада к у р и лм а ни нг юкори кисмида юкоридан пастга йунал- 
ган, пастки кисмида эса пастд ан юкорига йуналган суюклик-
138


6 . 8 - раем.
А р а л а ш т и р г и ч л и к у -
р и л м а д а г и с у ю к л и к з а р р а ч а л а -
р и 
х , а р а к а т и н и н г
т р а е к т о р и я -
л а р и .
6 . 9 - раем.
А р а л а ш т и р г и ч л и к у р и л м а -
д а г и с у ю к л и к о к и м и н и н г ш а к л и г а к а й -
т а р у в ч и т у с и к л а р н и н г т а ъ с и р и :
а)
тусицсиз; 
б)
т у с и к билан.
нинг ак си а л окими юз беради. Ш у н д а й килиб, к у р и л м а д а бар- 
к а р о р ме ри д иа н ал оким ёки б а р к а р о р м а ж б у р и й ц и р к у л я ­
ция хосил булади. Купинча и шл ат и ла д иг ан к ур ил ма д а ( а г а р идиш 
б ал ан д л иг ини н г д иа ме т р иг а нисбати Я / £ ) < 1,5 б у л г а н д а ) икки 
контурли ц ир ку ля ци я пайдо б у ла ди ( 6.8 - раем). Б о ш к а хо ла т д а 
икки л амч и ме рид и а н а л оким б ир л ам ч и а йл а н ма окимнинг устига 
ку шил и б кетади, бунда суюк,ликнинг уч у лча мл и м у р а к к а б
х а р а к а т и пайдо булади. Н а т и ж а д а а р а л а ш а ё т г а н мухит зар- 
р а ч а л а р и н и н г турли й у н а л и ш л а р буйича с и л жи ши юз беради.
Ш у н д а й килиб, л а м и н а р оки мд а (/?ем< 1 0 ) а р а л а ш т и р ­
гичли к, урилмаларда кам р и в о ж л а н г а н уч ул ча м л и ва эркин 
ц и р к у л я ц ия г а эга булг ан оким хосил булади. Бун да й ша роитд а 
м а р к а з и й цилиндрсимон у ю р м а л а р булмайди, ф а к а т п е р и фе ­
рия ва о р а л и к с о х а л а р д а о к и м л а р м а в ж у д булади. Окимнинг
турб ул ен тл и к д а р а ж а с и ортган са ри ( 10> / ? е м
рий ц и р к ул я ци я хосил була бошл ай ди ва к у р и л м а д а пери­
ферия ва о р а л и к с о х а л а р д а г и о к и м л а р д а н т а ш к а р и ма рк а з ий
цилиндрсимон у ю р м а л а р х ам пайдо булади.
Айланувчан а р а ла ш т и р г и ч ла р ишл а т ил г ан да суюклик юзасида 
воронка пайдо булиб, унинг чукурлиги а р а ла ш т и р г ич н и н г айла- 
ниш частотаси купайиши б ил ан ортиб боради. Воронка хосил 
булишини йукотиш учун тез х а р а к а т килувчи а р ал а ш т и р г и ч л и
к у р и л м а н и н г ички д е в о р л а р и г а р а д и а л к а й т а ру вч и т ус и кл а р 
ур н ат и л а д и (6,9- раем). Б у н д а й т уси кл ар н и н г энг ма кб ул сони 
2 — 4 та булиб, унинг кенглиги й = 0,1 £), б а л ан дл иг и эса 
Н = 2й.
К а й т ар у в ч и ту с и кл ар а р а л а ш т и р и ш тезлигини бир оз оширади,
а м мо энергия сарфини 1,3— 1,5 б а р о б а р купайтиради.
139


А р а ла ш т и р г и ч ё р д а м и д а хосил булг ан окимнинг таркиби 
а р а ла ш т и р г и ч ва ку р ил ма н ин г конструктив тузи л ишиг а ха м да
ара ла шти рг ич н и урнатиш усулига боглик булади. Агар турбинали 
ёки винтли ара ла штирг ич курилманинг тубига якинрок урнатилган 
булса, у х о л а т д а пастки ц ир к ул я ци я сохаси к а ма я ди . Бун да 
суюклик окимларининг йуналиши узг ара ди. Бир жинсли а р а л а ш а -
диган мухит хосил килиш учун ук (яъни ак си а л ) о ки мл ар ни
т ашки л килиш з а р у р булади. Б ун да й ша роитда д иффуз о рли
винтли 
а р а л а ш т и р г ич д а н
фо йд а л а н и ш
т а к ли ф
этилади 
( 6 . 1 0 - раем). Д ифф у з о рн и нг ички д иа ме т р и а р а ла шт и рг ич ни н г
д иа м е т р и да н к а т т а р о к булади. А р а ла шт и рг ич билан д иффуз ор 
б и р г ал и кд а укли насос каби ишлайди.
А р а ла шт ир г ич ла р ни н г мухим к а т т а л и к л а р и к а ториг а а р а л а ш ­
тиргичнинг насосли эффекти хам киради. Бу эффект в а к т бирлиги 
ичида ц ир к ул я ци я ки л ин а ё тг ан суюкликнинг х а ж м и билан 
белгиланиб, а р а л а ш а ё т г а н с уюк ликнинг ковушоклиги купайиши 
билан к а ма я ди .
6 . 3 - § . М Е Х А Н И К А Р А Л А Ш Т И Р И Ш Д А Г И К У В В А Т С А Р Ф И
6 . 11- 
р ае м д а ичида а р а л а ш т и р г ич урн а т и л га н идиш курсатил- 
ган. А р а ла шт и рг ич ни н г а йл ан и ши учун з а р у р булган энергия 
и шк а ла н и ш кучларини енгишга х а м д а у юр ма л а р ни нг хосил 
булиши ва уларнинг бузилишига с а р ф л ан ад и. Механик а р а л а ш т и -
ришдаг и энергия сарфини а н и к л а ш учун у л ч а мл а р н и а на ли з
килиш усулидан фо й д а л а н ил а д и (2- боб). Т а ж р и б а л а р шуни
Г
Ь 
г-
----------
----------
С
и
О
ю :
72
)
1
"
6 . 1 0 - раем.
Д и ф ф у з о р л и а р а ­
л а ш т и р г и ч :
/ — к у р и л м а ; 
2 — д и ф ф у з о р ;
3 —
а р а л а ш т и р г и ч .
6 . I I - раем.
А р а л а ш т и р и ш
у ч у н э н е р г и я с а р ф и н и а н и к ­
л а ш .
курсатдики, ара ла шти рг ич н ин г и шл аши учун з а р у р булган к у в ва т

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish