8
.
10
-
раем,
в
да
к у р с ат ил г ан к у р и л м а д а хавонинг чанг
й иг ил ад иг ан ки смид аг и к е р а к с и з у юрма х а р а к а т л а р и н и сусайти-
риш учун махсус п а н ж а р а л а р (
6
) урнатилган.
Р от ац ион чанг т утги чл ар к а то ри г а махсус турбина билан
т а ъ м и н л а н г а н турб оц и кл он ла р ва т ур бок омп ре с со рл а р киради.
Турбина м а р к а з д а н кочма куч майдонини
хосил к и л ад и ва уни
куч ай ти рад и. Н а т и ж а д а г а з л а р н и ч ан гд ан т о з а л а ш д а р а ж а с и
купаяди.
8. 6-§. Г А З Ю В У В Ч И К . У Р И Л М А Л А Р
Г аз л ар н и ювиш йули б ил ан чангдан т о з а л а ш усулндан
ф о й да л а н и л г а н д а чангли оким томчн ёкн пленка х ол а т и д а г и
с уюк ли к б ил а н контактда булади. Гидрофилл хоссали чанг
с уюк ли к юзас иг а ёпишиб, у б ил а н бирга к у р и л м а д а н т а ш к а р и г а
ч ик а ри ла ди . Ч а н г ювишнинг ка мчи л и г и — и фл ос л ан г ан окинди
с у ю к ли к л а р н и н г хосил булишидир. Б ун да й окинди с у в л а р тоза-
л а ш н и т а л а б килади. Газ ювиш усули ё р д ам ид а
ж у д а кичик
з а р р а ч а л а р (
0,1
мкм г ач а) ни тутиб колиш имконияти м а в ж у д ва
ж у д а юкори (99 % г ач а ) т о з а л а ш д а р а ж а с и г а э ришиш мумкин.
Г аз ювувчи к у р и л м а л а р н и чанг тут и ши да н т а ш к а р и бир в актнинг
узида куй и да г и в а з и ф а л а р н и х а л килиш м а к с а д и д а и шл ат иш
мумкин: г а з л а р н и совитиш ёки н а мл а ш ; чанг б илан б ир г а ли кд а
томчи ва т у ма н л а р н и тутиб колиш; газ к у ш им ч а л а р и н и аб-
сорб л аш.
Газювувчи к у р и л м а л а р ка мчиликлардан-холи эмас: а) к ури л ма
ва т ру бо п р ов од ла р ю з а л а р и г а ч ан г з а р р а ч а л а р и н и н г ёпишиб
колиши; б) су юк ли к ( од ат д а сув) нинг с а рф и анча катта;
в) г аз л а рн и ,
айникса агрессив г аз л ар н и, т оз а л а ш учун к у р и л м а ва
т р уб опро в од л а рн и корр оз ия д ан химоя килиш т а л а б килинади;
г) п аст т е м п е р а т у р а д а (0° С д а н к а м) и шл ати ш мумкин эмас,
чунки сув м у з л а б колади; д) к а т т а тезл и к б ил ан и шл ай д и г ан
к у р и л м а л а р учун ку шим ча томчи ушлаг ични у рн ати ш т а л а б
килинади.
Газювувчи к у р и л м а л а р к уй и да г ич а с и н ф л а р г а булинади:
1
) ф а з а л а р контакт юзасининг ту рига кура; с уюкликни сочиб
берувчи, к у з г о л м а с ва куз г ол ув ча н н ас а дк а л и , т а р е л к а л и (барбо-
т а ж л и ва купикли) п ла н к а ли (сув пленкали
циклонлар ва уюрма ли
чанг
у шл аг ич ла р) ;
2
)
иш
принципиг а
кура:
гравитацион,
м а р к а з д а н кочма, зарба- инерцион, окимчали ва механик газювучи
к у р и л м а л а р ; 3) энергия с а р ф и г а кура уч гурухга булинади: паст
босимли ч анг у ш л а г и ч л а р — г ид р а в л и к к а рш и ли г и 1500 П а гача
(суюкликни сочиб берувчи, т а р е л к а л и , м а р к а з д а н кочма ва
хоказо), урта босимли чанг у ш л а г и ч л а р — к а рш и ли г и 1500 дан
3000 П а гача ( н а с ад к ал и , механик, з ар б а - ин е рц и он ва хоказо),
юкори босимли к у р и л м а л а р (Вентури трубаси, д е з и н т е г р ат ор л ар
ва хоказо).
Газюв ув чи к у р и л м а л а р д а ме ханик ( м а р к а з д а н кочма, ультра-
товушли), п не вмати к ( с уюк л ик ни н г сочилиши газ ё р д а м и д а
201
а мал г а оширилади) ва электр форсунка лар ишлатилади (форсун
ка — суюкликларни пуркаб берувчи а с б о б ) . Механик форсункалар
энг
куп т а р к а л г а н булиб, тузилиши содда, нархи арзон, ишлатиш
кулай. 1 т суюкликни улчами 0,001 дан 3,5 мм гача булган
томчилар холатида сочиш учун 2 - ь 2 0 кВт энергия сарф булади.
Суюк, ликни сочиб б е р а д и г а н г а з ю в у в ч и к у р и л м а л а р .
Ьунда й
к у р и л м а л а р ( с кр у б б е р л а р ) ичи буш коб и вд ан иборат булиб,
уларнинг пастки кисмига чангли газ бери ла ди , юкориги кисмида
ф ор с у н ка ла р ё р д а м и д а сув сочиб берилади.
Газ юкоридан пастга
й уна лга н сув т о мч и ла риг а нис ба тан к а р а м а - к а р ш и х а р а к а т
кил ад и (
8
.
11
- раем). Томчиларнинг т о з а л а н г а н газ билан чикиб
кетмаслиги учун ул арн и нг улчами анча ка тта булиши керак.
Фор с у н ка ла р 0,3-4-0,4 мПа босим б илан ишлайди. Агар газнинг
Do'stlaringiz bilan baham: