I ўзр фа фалсафа ва ҳуқуқ институти



Download 1,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/118
Sana24.02.2022
Hajmi1,84 Mb.
#232957
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   118
Bog'liq
2 5298753607510789912

Яков Павлович Козельский 
Я. П. Козельский (тахм. 1728 — тахм. 1794) XVIII аср рус 
фалсафасининг йирик намояндаларидан бири ҳисобланади. 
Унинг қаламига немис, француз, лотин тилларидан қилинган 
таржималар, «Фалсафий таклифлар», «Икки ҳинд — Калон 
ва Иброҳимнинг инсон билиши тўғрисидаги мулоҳазалари» 
ва бошқа асарлар мансубдир. 
Козельский ўз даврида ва қадимги таълимотлар асосида 
фалсафа фанининг муҳим муаммоларини мунтазам равишда 
ёритиб боришни мақсад қилиб олади. У фалсафанинг 
предмети, таркиби, жамиятдаги ижтимоий мавқеини, 
онтология, гносеология, психология, мантиқ, ахлоқ-одоб, 
социология масалаларига оид тушунчаларнинг талқинини 
беради. XVIII аср француз маърифатпарвари Руссо, 
Монтескье, Гельвеций кабиларнинг ғоялари Козельскийнинг 
ижтимоий-сиёсий ва ахлоқий қарашларига самарали таъсир 
кўрсатди. 
Козельский фан ва фалсафа предмети тўғрисида фикр 
юритар экан, уни илоҳиётдан алоҳида кўриб чиқади. 
Тадқиқотнинг объекта бўлиб табиат ва инсон хизмат қилади. 
Гўёки фан нусха бўлиб, унинг аслини ташқи олам 
қонуниятларидан излаш лозим. 
Фалсафанинг мустақил объекта йўқ. Унинг предмети 
ўзида ижобий билимларнинг умумий натижаларини 
мужассамлаштириш ва уларга назарий «асослар» яратишдан 
иборатдир. Фалсафа фан сифатида икки қисмга — «назарий» 
ва «амалий» фалсафага бўлинади. Назарий фалсафа 
таркибидан мантиқ ва метафизика ўрин олади. Метафизика 
390 


онтология ва психологиядан ташкил топади. Сиёсат, этика 
на ҳуқуқшунослик амалий фалсафадан жой олади. 
Билиш жараёни сезгидан бошланади. Сезгилар гўёки 
«ойна», «эшиклар» бўлиб, улар кўмагида ташқи ҳодисалар 
руҳ томон йўл олади. Жонли мушоҳада билишнинг «пастки» 
босқичини ташкил этади. Ҳодисаларнинг умумий, 
қонуниятли томонлари билишнинг «юқори» босқичи — 
мантиқий билиш орқали амалга оширилади. Козельскийни 
ҳаётдан ажралиб қолган «қуруқ назария», назария кўмагида 
ёритилмаган «кўр-кўрона амалиёт» қониқтирмайди. 

Download 1,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish