I мавзу. «Илмий тадқИҚот методологияси» фанининг мақсади ва вазифалари фан тушунчаси



Download 286,05 Kb.
bet49/66
Sana23.02.2022
Hajmi286,05 Kb.
#131561
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   66
Bog'liq
Илмий тадкикот методолгияси маъруза

Яна бир марта қайтарамиз!

  1. Татбиқ қилиш кўламига қараб моделлаштириш умумилмий усуллар қаторига киради.

  2. Моделлаштиришда объект бевосита эмас, балки модель орқали билвосита ўрганилади.

  3. Унсури ва таркибига қараб модель моддий, идеал ва белгили (символик) бўлиши мумкин.

  4. Модель объектнинг ўриндош бўлиб, унга нисбатан нусха кўринишига эга бўлади.

  5. Модель ва объект ўртасида гомоморфик ва изоморфик муносабат, мослик бўлиши мумкин.

  6. Тадқиқотда моделдан фойдаланишни иккита йўналиши мавжуд: 1) объектдан – моделга; 2) моделдан – объектга (олдин модель қурилади, у тадқиқ қилингандан кейин объект – маҳсулот ишлаб чиқарилади).

  7. Моделлаштириш – модель орқали объектни ўрганиш, унинг хоссалари ва функцияларини башорат қилиш усулидир.

  8. Моделлаштириш усули ёрдамида реал, мумкин бўлган ва виртуал хислатга эга бўлган ҳар қандай объект хоссалари ва функцияари тадқиқ қилинади. Бу билан моделлаштириш усули ўзининг универсал, умумилмий усул эканлигини намоён этади.

  9. Моделлаштиришнинг асосий турлари: предметли, физик, мантиқий, математик, ахборотли, хаёлий ва компьютерли моделлаштириш усуллари.

  10. Математик моделлаштиришда асосий «қурувчи материал» дифференциал ва интегродифференциал тенгламалар, топологик шакллардир.

  11. Математик моделлаштиришда бир-биридан фарқ қиладиган табиий ва сунъий объктларни бир турдаги тенгламалар билан тавсифлаш ва тадқиқ қилиш мумкин.

  12. Комптютерли моделлаштиришнинг қулай ва афзал томони шундан иборатки, кўп процессорли компьютерлар тизими ва дастур пакетлари ёрдамида ҳар қандай мураккаб объектнинг график ёки анимацияли моделини тузиш ва ўрганиш мумкин.

  13. АҚШда ишлаб чиқилган «Теран тафаккур» дастури билан жаҳон чемпиони Г.Каспаров ўртасидаги ўйин компьютерли моделлаштиришни чекланмаган имкониятларини намойиш қилди.




Download 286,05 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish