I fanni o’qitishda fоydalaniladigan intеrfaоl ta’lim mеtоdlari “swot-tahlil” mеtоdi. Mеtоdning maqsadi



Download 0,57 Mb.
bet47/123
Sana07.04.2022
Hajmi0,57 Mb.
#533618
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   123
Bog'liq
Yarim

87

Модель базовая эталонная
uz - эталон база модели
en -basic reference model

Модель, описывающая общие принципы взаимосвязи открытых систем и являющаяся основой для разработки стандартов OSI.
Очиқ тизимлар ўзаро боғлиқлигининг
умумий принципларини ифодаловчи ва OSI стандартларини ишлаб чиқиш учун асос бўлиб ҳисобланган модель.

88

Модуль доступа пользователя
uz-фойдаланувчининг
фойдаланиш модули
en -user access module (UAM)

Блок, который физически завершает линии абонента и преобразует аналоговые сигналы в цифровой формат. Модуль находится на местной АТС и соединен с местной АТС.
Абонент линияларини физик жиҳатдан тугаллайдиган ва аналог сигналларни рақамли форматга ўзгартирадиган блок. Модуль маҳаллий АТС да жойлашган ва маҳаллий АТС билан уланган бўлади.

89

Мост
uz - кўприк
en -bridge

Устройство, соединяющее две или несколько физических сетей и передающее пакеты из одной сети в другую. Используется, чтобы соединять сети, использующие разные
протоколы.
Примечание – 1 Мост (bridge) является разновидностью шлюза (gateway), но обеспечивает более простое взаимодействие. Работает на канальном уровне модели OSI. 2 Мост часто определяется как устройство уровня MAC - управления доступом к среде. Мосты могут фильтровать пакеты, т.е.
передавать в другие сегменты или сети только часть трафика, на основе информации канального уровня (MAC-адрес). 3 Если адрес получателя
присутствует в таблице адресов моста, кадр
передается только в тот сегмент или сеть, где
находится получатель.
Икки ёки бир нечта физик тармоқларни боғловчи ва пакетларни бир тармоқдан бошқасига узатувчи қурилма. Турли протоколлардан фойдаланадиган тармоқларни боғлаш учун фойдаланилади.
Изоҳлар – 1 Кўприк (bridge) шлюзнинг (gateway) бир кўринишидир, лекин соддароқ тарзда ўзаро боғланишни таъминлайди. OSI моделининг канал даражасида ишлайди. 2 Кўприк кўпинча МАС даражасининг - яъни муҳитга кира олишни бошқариш қурилмаси каби аниқланади. Кўприклар пакетларни фильтрлаши мумкин, яъни канал даражасининг
ахбороти асосида бошқа сегмент ёки тармоқларга трафикнинг фақат бир қисмини узатиши мумкин (МАС-адрес). 3 Агар олувчининг адреси кўприкнинг адреслар жадвалида мавжуд бўлса, кадр фақат олувчи жойлашган сегмент ёки тармоққа узатилади.


Download 0,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish