I-боб. Касбий ахлокнинг тарихий-фалсафий асослари



Download 2,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/35
Sana24.02.2022
Hajmi2,65 Mb.
#229391
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   35
Bog'liq
1-sinf oqish kitobi darsligidagi biz-buyuklar avlodi bolimi materiallarini organish yollari

Алишер Навоий (1441—1501) ўзбек адабиѐтининг асос-чисидир. Шу 
билан бирга у тарбияшунос хамдир. А. Навоий «Махбуб-ул-кулуб» асарида 
касб ахлоки, турли гурух кишиларининг одоби масаласини маколатлар 
шаклида ифода этади. У таълим-тарбия масалаларига алохида эътибор берар 
экан, тарбия жараѐнларини, воситаларини, ахлок-одоб талабларини 
кўрсатади. Таълимда илмийлик, асосланганлик, тарихийлик каби 
тамойилларни асос килиб олади.
Ўкитувчи одоби ва муаллимлик касби, мударрислар, мактабдорлар 
тўгрисида гапирар экан, муаллим ўз шогирдларини севиши зарур, дейди. 
Ўзига хам, ўкувчига хам талабчан бўлиши лозимлиги уктирилади. 
Ўкитувчини жамиятда обрўли ва хурматга лойик инсондир, деб хисоблайди. 
Шогирдлар муаллимни хурмат килишлари, эъзозлашлари зарурлигини 
уктиради. 
Алишер Навоий ўз замонасидаги мактабдорлар хакида гапириб, улар 
болаларга жафо килиш, азоб бериш, калтаклашга ўрганиб колишганини 
танкид килади. Улар сабабсиз аччикланишга одатланишган. Муаллимлардаги 
бу иллатлар тарбия жараѐнининг кийинчиликларидан, болаларнинг табиати, 
феъл-атвори, фахм-фаросати турли-туманлиги таъсирида вужудга келади, 
деб хисоблайди. 
Навоийнинг фикрича, гохида бир киши битта болага тарбия беришга 
ожизлик килади, муаллим эса бир гурух болаларга илму адаб ўргатади. Бу 
жараѐнда муаллим кўп азият чекади, машаккатларни ўз бошидан кечиради. 


38 
Шу боис шогирдлар устоз олдида умрбод карздор эканликларини хис 
этишлари даркор. Шогирд подшохлик мартабасига эришса хам муаллимга 
куллук килса арзийди: 
Хак йўлида ким санга бир харф ўкитмиш ранж ила, 
 Айламак бўлмас адо онинг хакин юз ганж ила. 
Навоийнинг «Махбуб-ул-кулуб» асарида ўкитувчи одобига доир 
куйидаги мулохазалар баѐн этилган: 
— мударрис ота-онасининг мансаби, бойлигига караб болага 
муомала килмаслиги лозим; 
— муаллим болаларга биладиган нарсаларини ўргати-ши, 
билмаган илмларини ўргатишга уринмаслиги керак; 
— гердайиш, манманлик, таъмагирлик, нодонлик каби иллатлар 
ўкитувчи ахлокига ѐт сифатлардир. 
— муаллим ярамас ишлардан, нопокликдан йирок бўли-ши керак; 
— 
халк назарида олим хисобланадиган мударрислар 
ѐмон ишлардан, фиску фасоддан ўзларини тия билишлари зарур. 

Download 2,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   35




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish