Huzuridagi davlat va jamiyat qurilishi akademiyasi



Download 6,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet321/467
Sana02.01.2022
Hajmi6,19 Mb.
#311527
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   467
Bog'liq
ozbek filologiyasi bakalavri ixtisosligi

 

 

O‘zbekiston Respublikasi                

 

 

Prezidenti   

 

 

 

 

                     I.Karimov.

      


 

Toshkent shahri,   

1996-yil 28-avgust. 

 

* * * 

Vatanimiz  madhiyasining  tantanavor  ohanglari  ostida  Islom  Karimov  ramziy 

lentani  qirqib,  Sohibqiron  haykalini  ochdi.  Prezident  haykal  poyiga  gulchambar 

qo„ydi.  Maydonda  yig„ilgan  jamoat  oldida  Shahrisabz  shahri  bayrog„iga  «Amir 

Temur»  ordenini  qadab  qo„ydi  va  katta  nutq  so„zladi. 

«Ulug„  zotlarning  tarix 

osmoniga  yuksaladigan  manzillari  bo„ladi.  Butun  Sharq  olamida  «ilmu  adab 

qubbasi»  deya  e‟tirof  etilgan  Shahrisabz  hazrati  Amir  Temur  uchun  ana 

shunday  parvoz  nuqtasidir.  Biz  Sohibqiron  bobomizning  qutlug„  to„yini 

o„tkazayotgan  shu  kunlarda  eng  avvalo  bu  zoti  sharifni  dunyoga  keltirgan  va 

voyaga  yetkazgan  el  dahosiga  va  tabarruk  zaminga  ta‟zim  qilamiz»

,  –  deb 

ta‟kidladi u. Bu so„zlar xalqimizning ezgu tuyg„ularini o„zida mujassam etadi. 

1996-yilning  18-oktabri.  Muborak  juma  kuni.  Bu  kun  mustaqilligimiz  tarixiga 

alohida sana bo„lib qo„shiladi. Chunki, xuddi  shu mo„tabar kunda bobokalonimizning 

shon-shavkati,  tarixiy  adolat  butun  mamlakatimiz  –  mustaqil  O„zbekiston  davlatida 

qayta  tiklandi.  Amir  Temurning  qadr-u  qimmati  xalqaro  miqyosda  joyiga  qo„yildi. 

Xalqimiz  boy  o„tmishi,  jahonni  lol  qoldirgan  tarixi,  beqiyos  madaniyati,  ulug„ 




 

402 


ajdodlari merosini yana bir bor jahonga namoyon qildi. Bu buyuk kelajak sari sobitlik 

bilan  borayotgan  xalqning  ma‟naviy  hayotida  unutilmas  ahamiyat  kasb  etishi 

shubhasizdir. 

Olti yillik muddat – tarix uchun bir lahza, bamisoli bepoyon osmon kengliklarida 

chaqnagan  chaqin  kabidir.  Biroq,  istiqlolning  murakkab,  dolg„alarga  to„la,  ziddiyatli 

bir  paytida  xalqimiz  boy  ma‟naviyatini,  mislsiz  iqtidorini,  beqiyos  irodasini  yaqqol 

namoyon  qildi.  Ayni  ana  shu  muddatda  mamlakatimizda  amalga  oshirilgan  ishlar 

salmog„i va ko„lami bilan bir necha o„n yilliklarga teng keladi.  

Mustaqillikning  ilk  kunlaridanoq  mamlakatda  tinchlik  va  osoyishtalikni 

ta‟minlash,  iqtisodiy  barqarorlikka  erishish,  sobiq  ittifoq  bir-biriga  ulab  tashlagan 

moddiy  zanjirlar  uzilgach,  ularning  o„rnini  qoplaydigan  yangi  imkoniyatlarni  izlab 

topish lozim edi.  

Mustaqillik davri tom  ma‟noda hazrati  Temurning qayta tug„ilish davri bo„ldi. U 

bobokalonimiz vasiyatlarining ro„yobga chiqayotgani bilan alohida qimmatlidir. Amir 

Temurga  munosabat,  uning  tarixiy  xizmatini  munosib  baholash  va  izzatini  o„rniga 

qo„yishda  shaxsan  Prezident  I.Karimovning  o„zi  tashabbuskor  bo„ldi.  Barcha 

tadbirlarning  borishini  kuzatib  madad  berib  turdi.  Sohibqiron  kunlarini  dunyoviy 

voqeaga  aylantirishga  butun  imkoniyatini  ishga  soldi.  Endi  haqli  savol  tug„iladi: 

Xo„sh, Amir Temur Islom Karimovga nima uchun kerak? Buni Prezident quyidagicha 

izohlaydi: 



Birinchidan

Amir 



Temur 

qadriyati 

mustamlakachilik 

yillarida  ong-u 

shuurimizdan o„chirib tashlangan milliy tuyg„ularimizni qayta tiklash, millatni millat, 

davlatni  davlat  qilish  kerak.  Endi  tafakkur  va  tushunchalarimizdagi  parokandalikkka 

barham  berib,  milliy  zamin  va  milliy  ruh  haqqi-hurmati  uchun  birlashishimiz  kerak. 

Uning: «Bizkim mulki Turon, Amiri Turkistonmiz. Bizkim millatlarning eng qadimi 

va  eng  ulug„i  –  turkning  bosh  bo„g„inimiz»,  degan  gaplari  qadimiy  xalqimizning 

milliy  tuyg„usini,  buyuk  va  jahonshumul  an‟analarga  voris  ekanligini  chuqur 

anglashga xizmat qiladi. 

Ikkinchidan

,  xalqimizning  milliy  g„ururini,  milliy  ongini  yuksaltirish  uchun 

qariyb  unutilgan  tariximizni  qayta  tiklash  lozim.  Amir  Temur  esa  ana  shu  ko„hna 

tarixning buyuk cho„qqisidir. 



Uchinchidan

,  farzandlarimizni,  kelgusi  avlodni  ulug„  ajdodlarimizning  nomi  va 

merosi  bilan  faxrlanishga  o„rgatish,  ularni  ana  shu  buyuk  an‟analarning  munosib 

davomchilari qilib tarbiyalash, milliy g„ururini yuksaltirish uchun kerak. Shu ma‟noda 

sohibqironning:  «Aziz-avliyolar,  sahobalar  maqbaralarini,  qutlug„  qadamjolarni 

ziyorat  etmoqni  ham  farz,  ham  qarz  deb  bilur  edim»,  degan  gaplari  bugungi  kunda 

yurtimizda  ulug„  ajdodlarga,  olim-u  fozil  bobolarimizga  munosabatimizning  tarixiy 

uyg„unligini ko„rsatib turibdi. 



To„rtinchidan

,  Amir  Temur  qadriyati  bizga  demokratik,  huquqiy,  qudratli 

O„zbekiston  davlatini  barpo  etish  uchun,  «O„zbekiston  –  kelajagi  buyuk  davlat» 

degan  g„oyani  ro„yobga  chiqarish  uchun  kerak.  Yangi  jamiyat,  yangi  hayot,  yangi 

tafakkur,  qolaversa,  butun  davlatchilik  asoslarini  qayta  tiklayotgan  bir  paytda  Amir 



 

403 


Temur  o„zbek  xalqiga  tog„day  tayanch  bo„lib  xizmat  qiladi, uning  olijanob  ishlariga 

beqiyos safarbarlik ruhini baxsh etadi. 



Beshinchidan

,  bu  benazir  qadriyat  mamlakatimizning  jahon  hamjamiyatidan 

munosib  o„rin  egallashi,  kelgusi  avlodlarga  ozod  va  obod  Vatan  qoldirish  uchun 

kerak. 


2000–2004-yillar  mobaynida  Shahrisabz  va  Termiz  shaharlarining  2700  yilligini 

yubileylari  keng  nishonlandi.  2006-yili  Qarshi  shahrining  2700  yillik  to„yi  nafaqat 

milliy  tariximiz,  balki  umumbashariy  taraqqiyot  tarixida  beqiyos  o„rin  egallaydigan 

ulug„  ajdodimiz,  buyuk  davlat  arbobi  va  sarkarda,  sohibqiron  Amir  Temur 

bobomizning  670  yillik  tavallud  ayyomi  bilan  birga  nishonlandi.  Bu  ham  bevosita 

Sohibqiron  Amir  Temur  nomi  bilan  bog„liq  bo„lgan  milliy  madaniyatimiz  va 

umuminsoniy qadriyatlarning o„ziga xos ko„rinishidir. 

 


Download 6,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   467




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish