Хумоюн ва Акбар Авлодлар довони (роман). Пиримкул Кодиров Пиримнул Кодиров хумоюн ва акбар


Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримк;ул Кодиров



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/94
Sana19.05.2022
Hajmi2,25 Mb.
#604351
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   94
Bog'liq
pirimqul qodirov avlodlar dovoni roman

Хумоюн ва Акбар - Авлодлар довони (роман). Пиримк;ул Кодиров
Рана Вирсал Хумоюннинг бу аччик хакикатни кийналиб айтганини сезди-ю, унга тасалли 
бергиси келди.
— Шерхоннинг харбий устунлиги хозир яна хам усган. Лекин харбий устунлик — пулга 
ёлланадиган кушин селдай тез купайиб, яна селдай тез тугаши мумкин. Маънавий устунлик — 
хар кандай шароитда хам мард, танти, инсофли була олиш кобилияти. Бу устунлик дарё суви 
каби булоклардан, кор сувларидан, ирмоклардан йигилиб, купаяди. Ишонаменки, Шерхондаги 
селдай муваккат устунликдан кура, сиздаги маънавий устунлик дарёдай узок умр кургусидир. 
Рана Вирсал форс тилини яхши билар, лекин Хумоюн унинг хурмати учун купрок хиндча тилда 
гаплашар ва мезбоннинг яхшиликларини кандай килиб кайтаришни уйлар эди.
Умаркутнинг жанубида Гужарат, шимолида Синд ва шимоли шаркда Ражастхон жойлашган. 
Атрофдаги бу вилоятларнинг хаммасига нисбатан бир неча баробар кичик булган умаркут — 
узича бир мустакил давлат, кушини хам узига яраша оз, Шох Хусайн аррун Жун дарёси 
буйидаги умаркутга карашли жойларни босиб олиб, уз мулкига айлантирганига бир йил булди. 
Аммо босиб олинган кишлоклардаги ражпутлар шох Хусайн куйиб кетган золим амалдорлардан 
безор булган, Рана Вирсалга вакиллар юбориб, Умаркутга кайтадан кушилиш истагини 
билдиришмокда. Рананинг узи хам отамерос ерларни боскинчилардан озод килиш ниятида 
икки мингдан ортик кушин туплаган.
Хумоюн Рана Вирсалнинг шох Хусайнга карши юриш килиш нияти борлигини эшитди-ю, «биз 
хам ёрдамга борсакмикан?» деб бекпари билан маслахат килди.
Бирок Хумоюннинг мингга якин навкарлари сахродан утиб келгунча жуда абгор булган, купла- 
рининг от-улови йук, кийимлари тузиган. умаркутда егулик нарсалар арзон, бир рупийга 
иккита куй берар, аммо улов киммат, яхши отни юз рупийга хам олиш кийин. Хумоюн 
хазинасида колган олтинларини чамалаб курса, мухтож навкарларга от олиб бериш ва маош 
тулашга етмайди. Хуфиялар унга Турдибекда икки сандик олтин борлигини айтишди. «Сизнинг 
хизматингизда юриб шунча бойлик орттирган, сиз унинг олтинини мусодара килиб, 
навкарларга улашишга хаклисиз», деганлар хам булди.
Лекин Хумоюн унг беш йилдан бери уз хизматида юрган Турдибек Туркистонийга ёмонлик ки- 
лишни истамас эди. Турдибек дагалрок ва мумсикрок булса хам, шунча йилдан бери садокат 
саклаб келар, Тар сахросидан утиш азобини хам бирга кечирган эди. Шунинг учун Хумоюн уни 
хиргохга чакириб икки юз минг рупий олтин карз суради.
Турдибек тезда жавоб бермай, ажин тушган пешонасини ишкади, сийраккина чукки соколини 
эзгилади.
— Хазратим, ахир хазинангиз бор-ку.
— Хазинага кон битсинми, бек. Аградан чикканимиздан бери даромад йук. Нукул сарфладик. 
Навкарларга дурустрок маош тулашим керак. От киммат. Яхши кунлар келса карзингизни 
ортири билан кайтаргаймен.
— Ортири билан? Яъни, канча ортири билан кайтарурсиз?
Хумоюн Турдибекни хазил киляпти деб, кузларига каради, йук, бекнинг калин ковоклари 
орасидан караб турган кунгиртоб кузлари хам, сийрак муйлови тагида кимтилиб турган лаби 
хам жиддий эди.
— Хуп, узингиз канча ортири билан олишга розисиз?
— Унга унг икки.
Хумоюн икки юз минг рупийни икки юз-у кирк минг килиб кайтаришини уйлаганда судхурлар 
эсига тушди. Лекин хали у бунча пулни кайтарадиган булгунча бир йил утадими, беш йилми — 
ким билади? Турдибек хам ана шуни уйлаб баланд нарх куйган эди.
— Начора? Майли, насиб килса унни ун икки килиб кайтаргаймен...
Шу тарзда карз олинган пулнинг юз минги Хумоюн билан сахро азобини бошдан кечирган 
барча одамларга маош тарзида улашилди. Узларига от ва харбий анжомлар олган бек-у 
навкарлар хотинлари ва кизларига такинчоклар хам совга килишди. Чунки умаркутга Араб



Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish