Худудсиз жилва



Download 73,5 Kb.
bet1/2
Sana24.02.2022
Hajmi73,5 Kb.
#194866
  1   2
Bog'liq
foydali-fayllaruz hududsiz-jilva

Худудсиз жилва

Тасаввуримизда азалу абад киёфасида мавжуд булган башарият тарихи узининг ибтидо ва интихо кулами билан бир инсон умрига тенгдир деган теорема купчиликда эътироз уйготиши табиийки, сабаби замоний аникликка путур етади. Бирок ягона шахс (бундан сунг мавзу такозосига кура индивидуум шаклида куллаймиз) каёти мохиятан умуминсоният (бундан кейин универсум шаклида куллаймиз) умрининг микромакети экани хакидаги фикрни, лоакал гипотеза шаклида булсин, кабул килишга тайёр кишилар борлигига сира шубха йук. Шундай экан фалсафа, эстетика, психология ва адабиётшуносликда мустакил концепция (йуналиш, оким) сифатида кабул килинган сон-саноксиз «изм»ларнинг асоси каерда деган саволга хам хеч иккиланмасдан ушбу формулага суяниб жавоб бериш мумкин. Яъники, мазкур «изм»ларнинг инсоният тарихи негизида майдонга келгани канчалик рост булса, хар кандай индивидуум хаёти барча «изм»лар учун асос була олиши шунчалик хакикатдир. хар холда, универсум хаёти индивидуум хаётида инъикос топганидек, хар кандай индивидуум мазмун-мохиятида универсумга хос мазмун-мохият ётиши аксиома. хатто англанган, босиб утилган тарихга нисбатан индивидуум дунёси кенгрок хам. Сабаби тарих – догма, инсон олами эса ута сержилва ва энг мухими функционал мохиятга эга. Зеро, унга хос функционалликнинг интихоси йук. Шу маънода, суз юритажагимиз – абсурд фалсафаси ва адабиёти инсон дунёсига хос худудсиз жилванинг бир шуъласи десак тугри булади.


Умуман, абсурд тушунчаси башарият микёсидаги ходиса. Шу нуктаи назардан абсурд на макон, на замон чегараларини тан олади. Абсурд инсоният ва борлик, инсон ва жамият аро муносабатларнинг окибати уларок майдонга келади. Шунингдек, абсурднинг тугилиши учун миллиардлаб карама-карши хислар кураш майдони – инсон ички дунёси хам мухим функция бажаради. Абсурд мохиятида фитратан маъни ва мантик асосида хаёт кечиришга мослаб яратилган инсоннинг муайян замон оралигида якун топгувчи абстракт хулосалари ётади. Бир суз билан айтганда, хаётнинг маънисизлиги, мантиксизлиги, яшашга арзимаслиги хакидаги кечинма, туйгу ёки фикр-карашлар абсурддир.
Инсоннинг абсурдга булган «эхтиёжи», мойиллиги узгармас кийматга эга. Яъни абсурд туйгу фоизи бундан миллиард йил илгари яшаган одамда канча булган булса, бугунги замонавий одамда хам бундан ортик эмас. Абсурднинг индивидуум ёки универсум онг ва онг ости майдонида намоён булиш даражаси эса бевосита вазият, шарт-шароит билан боглик. Йирик мутафаккир, файласуф, социобиолог, психоаналитик Эрих Фромм инсон онг ости рухий жараёнлари, генетик ва антропологик хусусиятларини тула хисобга олган холда, инсонда хаётга мухаббат туйгусини шакллантирувчи уч мухим табиий-ижтимоий омилни алохида таъкидлайди. Булар: кенг маънодаги
Download 73,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish