Hozirgi o’zbek



Download 0,62 Mb.
bet45/94
Sana21.02.2022
Hajmi0,62 Mb.
#61819
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   94
Bog'liq
hozirgi ozbek tili

Сифат даражалари
Предмет белгисини қиёслаб, бир-биридан фарқлаш ҳодисаси сифат даражалари дейилади.
Сифатларда учта даража мавжуд.
1. Оддий даража. 2. Қиёсий даража. 3. Орттирма даража.
Оддий даража предмет белгисини тўғридан-тўғри ифодалайди: яхши, кучли, мазали, сариқ, катта каби.
Предмет белгисини қиёслаш орқали қиёсий ва орттирма даража ҳосил бўлади.
Қиёсий даража. -роқ қўшимчаси билан ҳосил бўлиб, белгини бошқа шундай белгидан ортиқ ёки кам эканлигини билдиради: кучлироқ, яхшироқ, баландроқ. -роқ қўшимчаси билан ҳосил бўлган сифатлардаги белги ортиқ белги бўлса ҳам оддий сифат ифодалайдиган белгидан кам эканлиги билиниб туради. Масалан, Бу йигит сендан билимлироқ гапида қиёланаётган белгининг ортиқлиги ифодаланган. Бироқ бу белги билимли сўзидаги белгига нисбатан камдир. Қиёсий даража морфологик учул билан ҳосил бўлади.
Предмет белгисини бошқа предметдаги шундай белгидан ортиқ эканлигини билдирадиган даража орттирма даража дейилади. Орттирма даража сифатлари қуйидагича ҳосил бўлади:

  1. Сифатлардан олдин энг, жуда, ғоят, ниҳоят, бениҳоят, ниҳоятда сўзларини келтириш билан: жуда яхши, ғоят мазали, ниҳоятда жозибали каби.

  2. Сифатлардан олдин ҳамма, барча, бари олмошларини чиқиш келишиги шаклида келтириш билан: ҳаммадан яхши, баридан кучли, шириндан ширин.

Сифатларда даража морфологик (каттароқ) лексик ғирт ёлғон, бирам ёқимли-орттирма даража, лексик-морфологик (сал қорароқ-озайтирма) усуллар билан ҳосил бўлади.
Бундан ташқари белгининг ортиқ ва камлигини, ноаниқлигини ифодаловчи сифатлар ҳам мавжуд.
Белгининг ортиқлигини ифодаловчи сифатлар кучайтирма сифатлар бўлиб, сифатнинг бош қисмини шу сифатнинг олдидан такрорлаш орқали ҳосил бўлади. Бундай ҳолатда биринчи қисмдаги сўзда айрим товушлар ўзгариши ёки бир неча товушлар қўшилиши ҳодисаси юз беради.

Download 0,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish