1) зенит масофани кузатишда рефракция коэффициентни ёки
(бурчаги)ни аниқлаш;
2) барча йўналишлар бўйлаб вертикал рефракциянинг бир хил
бўлган коэффициентлилиги даврида қўйилган кузатишлар.
Ҳозирги вақтда маълумки, рефракция билан курашишнинг иккинчи
йўли яъни барча йўналишлар бўйича атмосферанинг ерга яқин қатламини
ташқи муҳитнинг таъсири бир хил бўлган нейтрал стратификацияси даврида
мумкин. Бироқ бу даврлар (эрталаб ва кечқурун) жуда қисқа ва хаво
атмосферасининг барқарор антициклон холатида бу 20…30 дақиқани ташкил
этади, бу геодезистларниасло қониқтирмайди. Шунинг учун биз шу жойда
кузатиш вақтини узайтиришзарур бўлгада кузатиш жараёнинидавом эттириш
рефракция (коэффициенти)бурчакларини аниқлаш усулларини қўллаш
кераклиги тўғрисидаги хулосага келамиз.
Бугунги кунгача вертикал рефракцияни ҳисобга олишнинг 20 дан ортиқ
усуллари ишлаб чиқилган. Бироқ буларнинг баъзи бирларини алоҳида
йўналишлар бўйича рефракцияни ҳисобга олиш имконини берувчиларини
замонавий ва истиқболли дейиш мумкин.
Бундай усулларга қисқача тўхталамиз.
Вертикал рефракцияни ҳисобга олишнинг метеорологик усуллари.
Метеорологик
параметрлар
бўйича
вертикал
рефракция
коэффициентларини аниқлаш учун биринчи формула В.Я.Струве [7],
томонидан
ишлаб
чиқилган.
Афсуски,
муаллиф
унда
рефракция
коэффициентини бевосита босим ва ҳароратдан кўра босим ва ҳарорат
градиентлари билан узвий боғлиқлигини билмаган.
Атмосферанинг баъзи нуқтасида вертикал рефракция коэффициентини
аниқлаш учун назарий жиддий формулани [6] келтирган.
К = 502,4
0.0342 +
ℎ
(1.1)
Унда
Р
- хаво босими мб да;
Т
- хаво атмосферасининг абсалют харорати
Кельвинда (
Т=273,16+t); t -
Цельсий градусида хаво харорати;
dТ/dh
- хаво
хароратининг вертикал градиенти. (1.1) формула бир турдаги рефракцион
майдонда амалий кучга эга. Яъни
dТ
/
d
һ = γ
a
= const; γ
o
=0. Бунинг камчилиги
25
эса ана шу. У ўзининг ишида рефракциянинг нуқтали коэффициентидан
ўртача, самарали эквивалент баландликка ўтишни таклиф қилган.
Эквивалент баландлик
h
э
ℎ
э
=
2 ∫
1
ℎ
, (1.2)
(1.2) формула бўйичаҳисобланади.
бунда,
dl
-трасса профилининг букилмаган рельефикичиккесмаси;
l
- визир нуқтасидан
dl
кесмаўртасигачабўлганмасофа;
h–dl
кесмагада визир нурнингбаландлиги;
S
-визирлашчизиғиузунлиги.
Ҳаво
хароратнинг
эквивалент
градиентиформуласиқуйидагича
ифодаланади [6]:
ℎ
=
ℎ
э
, ( 1.3)
бунда,
-бир метр баландликдахаво хароратнинганомалградиенти.
рефракция коэффициентини
К
аниқлаш учун қуйидаги формулани кашф
қилган:
=
+
ℎ
э
; (1.4)
= 12.259
; (1.5)
= 502.4
. (1.6)
Бу усулни метеорологик усуллардан бири ҳисобланади. Эквивалент
баландлик параметрларини
h
э
киритиш вертикал рефракцияни ҳисобга олиш
йўлидаги
муҳим
қадам
бўлди.
Бироқ
ҳароратнинг
аномалградиентини
тўғри аниқлаш қийин масала бўлиб қолади. Ундан
ташқари 1 м баландликда ҳароратнинг аномал градиенти кўрсатгичи турли
юза устида бир хил бўлмайди. Бир хил юзада ўтказилган тажрибалар ҳисобга
олинса, бу усул самарали бўлиши мумкин, бу усулнинг аниқлигини
Самарқанд
шаҳридаги
метеостанциядан
олиган
бир
неча
йиллик
метеорологик маълумотлар асосида мунтазам текширдик ва усулнинг
геодезик ўлчаш ишларида қўлланилиши мумкинлиги тўғрисидаги хулосага
келдик.
Адабиётлар:
1.Harzer P. GebrauchstabellenzurBerechnung der Ablenkungen der
Lichtstrahlen in der Atmosphare der Erde fur die Beobachtungen am Grossen
Killer Meridiankreise.// Publ. der.Sternwarte in Kiel,1924.Р.137-159.
2. Link F., Neu׳zil.Tablesmondiales der refraction etdea masses d, air.// Bull.
Astr.Inst. Chehosl., 1958, 9, 1.
3.Татерев Г.С. Аномалии рефракции. -В сб. Астрономия и геодезия, Изд.
АН, 1975, вып. 7. С. 3 - 23.
26
Do'stlaringiz bilan baham: |