1- босқич ўқувчилари шакллантирувчи экспериментда интеллектуал
хусусиятлари бўйича корреляцион боғланиш кўрсаткичлари
1
2
3
4
5
6
Синтетик
1
0,420** -0,035 0,374* 0,109 -0,033
Ғоявий
1
0,284 0,289* 0,248* 0,356*
Прагматик
1
0,016
0,086 -0,009
Аналитик
1
0,380* 0,448**
Реалистик
1
0,425**
Лабиллик
1
* p<0,05.
эришган. Бу ўқувчиларда ўзида нуқтаи назарни шакллантириш билан бир
қаторда, уни амалий жиҳатдан бевосита тажрибаси асосида, материаллар ва
ахборотларга таяниб иш тутиши муҳимлигини англанганликни билдиради.
Уларнинг “ғоявий” фикрлашга мойиллари эса аналитиклик (r=0,289,
p<0,05), реалистик (r=0,248, p<0,05) ҳамда тафаккур лабиллигига (r=0,356,
p<0,05) ҳам эришиш муҳимлигини кўрсатмоқда. Ғоявийлик ўқувчи
101
тафаккурлашининг бир бўғини бўлиб, у таълим жараѐнида ақлий актларнинг
бошқа шаклларини ҳам ўзида шакллантира олиши оқибатда амалий
таҳлилчанлик, тажрибаларга таяниш, далил ва исботлар асосида, воқеликка
аниқлик билан ѐндашув муҳимлигини тушунишга олиб келди, десак бўлади.
Биз томонимиздан шаблонсиз, мақсадли ва муаммога амалий ѐндашув
усулларини шакллантиришга қаратилган психотренинг машқлари сабабсиз
танланмаганлигини кўрсатмоқда. Аммо биринчи босқич ўқувчиларида
прагматик тафаккурлаш стили бошқалари билан боғланиш ҳосил
қилмаганлиги таълим жараѐнига энди қадам қўйганлиги ва янги муҳитда
мослашиш уларнинг амалий кўникмаларини шакллантирган ҳолда
мулоҳазалашлари учун вақт талаб этишидан далолат бераѐтгандир.
Уларнинг аналитик ва реалистик тафаккурлаш стиллари эса бир-бири
билан (r=0,380, p<0,05) ҳамда интеллектнинг лабиллиги билан ижобий
боғланишни (r=0,448, p<0.01, r=0,425, p<0.01) шакллантира олган. Албатта,
интеллектда таҳлилчанлик ўз навбатида воқеликка фактларга таяниб иш
тутиш, айнан муаммога ижобий ѐндашуви ва унинг гувоҳи бўлиши
муҳимлигини тушунтиришга имкон берганга ўхшайди. Реалистик тафаккур
эгалари муаммога аниқлик билан ѐндашишни маъқул кўришади ва бу борада
дастлабки
босқич
ўқувчилари
ўзларида
ишончли
кўникмаларни
шакллантиришга шайликларидан далолат беради.
Иккинчи босқич ўқувчиларида эса биринчи босқичдагидан фарқли ўлароқ
синтетик “ғоявий” тафаккурлаш (r=0,773, p<0.01), “прагматик” (r=0,709,
p<0.01), “аналитик” билан (r=0,789, p<0.01) юқори ижобий корреляцион
муносабатларни ҳосил қилган. Бу эса, уларни тафаккур қилиш ўқув
жараѐнидаги муаммолар ва ҳаѐтий муаммоларда ақлий актларни турли
вазиятларга тушганда ечимни қандай топишдир. Фикрнинг оригиналлигига
эришиш муҳимлигини тушунганлик оқибатидир. Аммо уларнинг реалистик
тафаккурлаш стилини шакллантиришда пасайишга (r=-0,380, p<0,05) йўл
қўйганликлари психологик тренинг машғулотларида айрим машқларни
102
тушунишда нуқсонларга йўл қўйилганлиги оқибати, дейишимизга асос
бўлади.
Шунингдек, уларда тафаккурлаш стилларининг барча жабҳалари
ўртасида деярли ижобий муносабатлар шаклланганлиги тадқиқотда ишлаб
чиқилган психологик шакллантириш машғулотларининг ютуғидан биридир.
Уларда ғоявий тафаккурлаш (r=0,449, p<0,05, (r=0,559, p<0,05, (r=0,640,
p<0,05), прагматикликда (r=0,892, p<0.01, r=0,402, p<0,05),
3.2.5-жадвал
Do'stlaringiz bilan baham: |