Ўзбекистон Республикаси олий



Download 1,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/88
Sana21.02.2022
Hajmi1,98 Mb.
#23023
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   88
Bog'liq
geliofizika

Температура майдони. Иссиқлик алмашинувининг бошқа турлари каби иссиқлик ўтказиш 
процесси ҳам жисмнинг турли нуқталарида температура бир хил бўлмагандагина амалга ошади. 
Маълумки температура жисмнинг ҳолат параметри бўлиб, унинг исиганлик даражасини 
характерлайди. Вақтнинг айни моментида кўриб чиқилаётган фазонинг барча нуқталаридаги 
температура қийматларининг йиғиндиси температура майдони дейилади. Температура майдони 
математикавий жиҳатдан координата функцияси билан ифодаланади. 
t= 

(x, y,z)
Температура майдони учта, иккита ва битта координатанинг функцияси бўлиши мумкин. 
Агар температура уч йўналишда ўзгарса, у ҳолда майдон уч ўлчамли дейилади. 
Икки ўлчамли ва бир ўлчамли майдонларнинг тенгламаси қуйидаги кўринишда бўлади: 
t= 

(x, y);
,
0

dz
dt
(1) 
t= 

(x);
.
0


dz
dt
dy
dt
(2)
Температура градиенти. Ҳамма нуқталарида температура бир ҳил бўладиган сирт изотермик 
сирт дейилади. 
Фазонинг айни нуқтасининг ўзида бир вақтда икки ҳил температура бўлиши мумкин 
эмаслиги учун турли изотермик сиртлар ҳеч вақт бир-бири билан кесишмайди. Уларнинг барчаси 
жисм сиртида тугайди ёки бутунлай унинг ичида жойлашади. 
Агар бир қатор изотермик сиртлар текислик билан кесилса, унда изотермалар оиласи 
олинади. Улар ҳам изотермик сиртлар каби бир-бири билан кесишмайди, жисмнинг ичида узилиб 
қолмайди, балки жисм сиртида тугайди ёки унинг ичида жойлашади. Жисмнинг температураси 
изотермиик сиртларникесиб ўтадиган йўналишдагина ўзгаради (расм –1). 


1-расм. Изотермалар. 
Температура градиенти ҳақидаги тушинчага доир. 
Расмдан кўринадики узунлик бирлигида температура- нинг энг катта ўзгариши изотермик 
сиртга нормал n йўналишида бўлади. 
Температура ўзгариши 

t изотермадаги нормал бўйича масофа 

n га нисбати температура 
градиенти дейилади: 
gradt
dn
dt
n
n
t






0
)
lim(
(3)
Температура градиенти –изотермик сиртга туширилган нормал бўйича йўналган вектордир. 
Унинг температурасининг кўтарилиши томонига йўналиши мусбат йўналиш ҳисобланади.
Фурье қонуни. Ихтиёрий сиртдан вақт бирилиги ичида ўтадиган иссиқлик микдори Q 
иссиқлик оқими дейилади. Иссиқлик оқимининг вектори доимо температуранинг пасайиш 
томонига йўналган бўлади. 
Иссиқлик алмашинув интенсивлиги миқдорий жиҳатдан иссиқлик оқимининг вектори 
доимо температуранинг пасайиш томонига йўналган бўлади. 
Иссиқлик алмашинув интенсивлиги миқдорий жиҳатдан иссиқлик оқимининг зичлиги q 
билан ҳарактерланади. 
Сирт бирлиги F дан вақт бирлиги 

да ўтадиган иссиқлик миқдори иссиқлик оқимининг 

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish