Ўзбёкистон республикаси ички ишлар вазирлиги академияси ижтимоий-иқтисодий фанлар



Download 41,88 Kb.
bet3/6
Sana25.02.2022
Hajmi41,88 Kb.
#294239
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
ТЕРМИК ШИКАСТЛАНИШЛАР, КИМЁВИЙ ВА РАДИАЦИОН КУЙИШЛАР ЭЛЕКТР ЖАРОҲАТЛАРИ

Кимёвий куйишлар
9
Кимёвий куйишлар кислота ва ишқорларнинг эритмалари билан контактда бўлганда юзага келади. Кимёвий куйишлар ҳам термик куйишлар сингари оғирлигига қараб, эгаллаган майдонига қараб, ҳамда ишқор ва кислотанинг консентрациясига қараб баҳоланади. Бундай жароҳатларнинг ўзига хос сиптомлари, яъни белгилари мавжуд. Масалан, хлорид кислотаси таъсирида кулранг-окиш, сульфат кислотаси таъсир килганда тўқ жигарранг, нитрат кислотасида эса тўқ жигарранг қасмоқлар ҳосил бўлади. Кислоталарнинг тўйинган эритмалари қаттиқ қасмоқ (коагуляцион некроз), ишқорларнинг тўйинган эритмалари намланган чуқур қасмоқ (колликвацион некроз) чақиради.
Кимёвий куйишларда биринчи тиббий ёрдам:
1.Жароҳатланган юза кислота билан куйган бўлса кучсиз ишқор
эритмалари билан нейтраллаш зарур. (натрийли бикорбанатнинг 2% эритмаси, сут).
Жароҳатланган юза ишқорлар билан куйган бўлса кучсиз кислота эритмаларидан (1% сирка, 2% бор кислотаси) фойдаланилади (яъни жароҳат юзасига сепилади)
2.Жароҳатланган шахс жарроҳлик бўлимига транспортировка қилинади.
Радиацион куйишлар
Радиацион куйишлар ҳарбий ҳаракатларда оммавий кирғин қуроллари ишлатилганда (атом ва ядро бамбалари портлаганда) юз беради.
Бу қуролларнинг таъсир килувчи факторларига :
1) зарб тўлқини (50%)
2) ёруглик нурланиши(35% )
3) радиоктив нурланиш (10% )
4) сингувчи радиация (5%) киради.
Ёруғлик нурланишининг тарқалиши 1 секунднинг юз бўлаклари доирасида тез юз беради, 100км масофагача таркалади, бир нечта зоналарга бўлинади. Марказда ҳамма нарса тўлиқ ёниб кўмирга айланади, кейинги зоналарда тўлиқ ёниш, ундан кейинги зоналарда қисман ёнишлар кузатилади ва куйиш жароҳатини олганлар масофавий характерда бўлиши мумкин. Бу фактор зарб тўлқинидан олдин келади! Сингувчи радиацияда атом қуроли портлаши натижасида нейтронлар ва нурлар ажралиб чиқади ва
10
улар тирик организмлар ҳужайраларидаги атомлардан электронларни уриб чикаради
Натижада нур касаллиги вужудга келади. Нурланиш касаллигидаги куйишнинг кечиши амалдаги термик куйишлар каби бўлади, лекин асоратлари анча оғир кечади.

Download 41,88 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish