Зарифбой ибодуллаев асаб ва руҳият илмий-оммабоп рисола


Буюк шахслар ва уларнинг фарзандлари



Download 3,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/188
Sana25.02.2022
Hajmi3,4 Mb.
#273612
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   188
Bog'liq
АСАБ ВА РУҲИЯТ. ИБОДУЛЛАЕВ

 Буюк шахслар ва уларнинг фарзандлари
Г.В.Сегалин фикрича, буюк шахсларнинг фар зандлари аксарият 
ҳолларда ақли паст ва руҳий нуқсонларга бой бўлишади. Масалан, Бах, 
Шуман, Тацит, Менделсон, Гётенинг ўғиллари ва Марк Твеннинг қизи 
руҳий касаллик билан оғришган. Тадқиқотчилар яна бир қизиқ, умуман 
олганда ҳаммага маълум бўлган бир тахминни ўртага ташлашади. 
Баъзида буюк шахслар соғлом бўлган тақдирда ҳам, улар ўз талант-
ларини рўёбга чиқа риши учун ичкиликка ружу қўйишган, масалан, шо-
ирлар. Ҳақиқатан ҳам энг жозибали баъзи шеър лар ва кашфиётлар маст 
ҳолда яратилганлигини кўпчилик билади. Гўёки ичкилик талантни бо-
сиб турувчи тўсиқни олиб ташлайди ва буюк шахснинг миясида пай-
до бўлган оламшумул фикрларни рўёбга чиқаради. Бу фикрга қисман 
қўшилиш мумкин, албатта. Лекин ҳеч қачон ароқни ёки бошқа спирт-
ли ичимликларни талантнинг йўлбошчиси сифатида эътироф этмаслик 
керак. 
Фикримизча, буюк шахсларда учрайдиган ароқхўрлик (баъзида 
ахлоқий бузилишлар) руҳий етишмовчиликларни қондирувчи бир 
омилдир, холос. Бугунги кунда мутахассислар истеъдодни рўёбга 


АСАБ ВА РУҲИЯТ
119
чиқарувчи омиллар устида иш олиб боришмоқда. Лекин мактабни 
зўрға тамомлаган ва доим қолоқ бўлган Альберт Эйнштейннинг қоби-
лиятини рўёбга чиқариш учун махсус шуғулланишмаган. Шундай бўлса-
да, у буюк шахс бўлиб етишди ва оламшумул кашфиётлари билан Но-
бель мукофотига сазовор бўлди.
Юқорида келтирилган маълумотларга қисман бўлса-да, танқидий 
кўз билан қараш керак. Ваҳо ланки, фақат руҳий нуқсонга эга бўлган 
одамгина буюк шахс бўлиб етишади, деб хулоса қилиш ҳақиқатга 
мутлақо зиддир. Чунки Моцарт, Шекс пир, Дюма, Шопен ва Рахмани-
нов (бу рўйхатни давом эттириш мумкин) каби буюк шахсларда руҳий 
нуқсонлар бўлмаган. Яна шуни таъкидлаш лозимки, юқорида номи тил-
га олинган шахслар руҳий шифохоналарда даволанишмаган ва аксари-
ят ҳолларда уларнинг хулқ-атворидаги ғалати ўзгаришларга қараб баҳо 
берилган, холос. Бундай пайтларда руҳий касаллик ҳақида эмас, балки 
шахс нинг патологик ўзгариши ҳақида фикр юритиш керак.

Download 3,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish