Word матн мухаррирлари ва унинг ёрдамчи тугмалар гурухлари билан танишиш


Модем. Маълумотлар билан телефон алока оркали алмашиш кисми. Модемлар тезлиги (



Download 2,53 Mb.
bet61/62
Sana11.04.2022
Hajmi2,53 Mb.
#544451
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   62
Bog'liq
KOMPYUTER HAQIDA Word

Модем. Маълумотлар билан телефон алока оркали алмашиш кисми. Модемлар тезлиги (2400 бит секунддан - 33600 бит секундгача) буйича фаркланади. Телефонда хамма маълумотлар товуш холатида булади, компьютерда эса ракамлар холатида. Шунинг учун битта модем ракамларни товуш холатига утказади, икинчиси эса товушларни ракамларга утказади. Бу холат моделирование ва демодулирование деб номланганлиги учун бу курилмалар МОДЕМ деб номланган

Сканерлар. Тасвир ва матн маълумотларни компьютерга киритиш кисми. Сканерлар рангли ва рангсиз булади. Улар тасвирларни олиш сифати буйича фаркланади.

Актив колонкалар. Мусика ва хар хил товушларни чикариш курилмаси. Актив колонкалар динамиклар сони (1 ёки 2 динамикли) буйича фаркланади. ва хоказо.
1.8. Сичконча ва клавиатурада бажариладиган амаллар.
Компьютернинг асосий кисимларидан бири бу сичконча. У 3 хил булади: стандарт, трекбол ва сенсор панел. Стандарт сичкончалар стол устида ишлатиш зарур булган, сенсор панел билан трекболлар эса ноутбуклар учун яратилган ва улар пастки панели ичига урнатилган булади.
Сичконча ичида резина ичига жойлашган темир шарик бор, у стол буйича харакат килганда махсус роликлар ва индикаторлар оркали ушбу харакат компьютерга жунатилади ва экрандаги сичконча курсаткичи (стрелкаси) биз белгилаган йуналишда харакатланади.

Сичкончанинг иккита тугмасидан чап тугмаси асосий, унг тугмаси эса ёрдамчи булади. Асосий тугма билан биз тугмаларни босамиз, амалларни танлаймиз, расм чизамиз ва хар хил объектларни чузиб жойини узгартирамиз. Унг тугма эса бизга ёрдамчи менюни экранга чикаишда ёрдам беради.
Компьютернинг яна бир асосий кисмидан бири бу клавиатура. Клавиатура ёрдамида биз асосан маълумотларни киритамиз. Клавиатура харфлар жойланиши буйича инглиз (QWERTY) ва француз (AZERTY) стандартларига булинади.

Клавиатура 5 кисмдан иборат:
Асосий ёки алфавит тугмалари: Бу кисми 57 та тугмадан иборат: 37 лотин харф ва белгилар, 10 ракам ва 10 махсус тугмалар. Куп тугмаларда бир нечта белгилар ёзилган. Хар хил рангда ёзилган харфлар, белгилар хар хил тил стандартига мос. Тил стандартини узгартириш клавиатураларда хар хил (унг Alt ва Shift еки иккита Shift еки унг Ctrl ва Shift тугмаларни бирга босиш). Махсус тугмалар билан якинрок танишайлик. Shift - Агар сиз харфлар тугмасини босгангиз у холда кичик харф киритилади, агар сизга катта харф керак булса у холда махсус Shift тугмани босиб, куйвормасдан шу харф тугмасини босишиз керак. Агар битта ранг билан бир нечта белгилар ёзилган булса у холда улардан пасткидаги асосий, юкоридаги пассив деб номланади. Тугмани босганизда асосий белги киритилади. Агар сизга пассив белги керак булса у холда сиз махсус тугмани босиб, куйвормасдан белги тугмасини босишиз керак. Ctrl ва Alt - шу тугмаларни босиб туриб бошка тугмани босганимизда хар хил амаллар бажарилади. Caps Lock - Бу тугма ёрдамида Shift босилиб турган холатини (факат харфлар учун) ёкамиз ёки учирамиз. Tab - Кейинги булимга ёки кисмга утиш. Backspace - Олдин (чапда) жойлашган битта белгини учириш. Enter - Янги сатрга утиш ёки маълумотларни киритиш. Esc - Охирги харакатдан воз кечиш.

Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish