Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

мум, пессимум, йуцолиш ва чидамлшик худудларига булинади. Оптимум 
:юнасида омиллар организмга жуда кулай таьсир курсатади, бу худудда 
организмнинг ривожланиши учун яхши шарт-шароитлар мавжуд, ундан 
узоклашган сари омиллар нокулай таьсир этади. Масалан, бугдойнинг 
хар бир ривожланиш фазасида у маьлум хароратни талаб килади. 
Иайчапаш фазасида хаво харорати 35~36°С булса албатта усимликка 
салбий таьсир килади.


Пессимум худудда шароит кескин булади ва бундай шароитда 
тирик организм ривожланз олмайди. Демак, бу худудда организм 
йуколади, нобуд булади. X‘ F бир организм учун чидамлилик нуктаси 
булади, уни биз кандай тасаввур киламиз. Масалан, усимлик биологик 
хусусиятига кура тупрокда сульфат ва хлорли тузларнинг маьлум бир 
микдоригача уса олади. Ту:* микдори тупрокда ошиб борган сари 
Усимлик нобуд булади. Хатто сувга булган талабида хам курит мумкин, 
маккажухорини 4-5 барг чикарган фазасида сув билан 20 кун бостириб 
куйсак. албатта поялари чириб усимлик нобуд булади. Шолини сув 
билан бостириб куйса усиш жараёни давом этади. Хар бир организм 
учун чидамлилик нуктаси хар бир омил учун алохида булади.
Организмнинг омилга нисбатан кескинлик нукталари орасидаги 
чидамлилик чегараси унинг экологик валентлиги дейилади. Турли эко­
логик омилларга нисбатан экологик валентликлар йигиндиск турнинг 
экологик спектры дейилади. Масалан хайвон маьлум озука экинларига, 
маьлум бир яйловга ва юкори хароратга мослашуви унинг экологик 
спектрини ташкил этади.
Х,ар бир омил организмнинг хар хил функцияларига турлича таьсир 
этади. Бири хаёт фаолияти ;л(ун оптимум таьсир, иккинчи бир жараён 
учун максимум булиб хисобпаниши мумкин. Масалан, 40-45°С харорат 
совук конли хайвонларда модда алмашинув жараёнини тезлаштиради, 
аммо бунда уларнинг фаоллю и сусаяди.
АГфим индивидларнин' ташки мухит омилларига чидамлилик 
чегараси, минимум зоналари гуфи келмайди. Бирор-бир омилга нисба- 
ган чидамлилик даражаси унинг бошка омилларга чидамлилигини 
ифодаламайди. Айрим турларнинг экологик спектрлари хам бир-бирига 
тугри келмайди. Мухитнинг айрим экологик омиллари организмга бир 
вакгда таьсир этади ва бир омилнинг таьсири бошка омилнинг мик­
дори га боглик булади. Бу омилларнинг узаро таьсир конунияти дейи­
лади. Организмнинг маьлум шароитда яшаши куйи даражадаги омил 
билан белгиланади. Масалан, чулда организмнинг кенг таркалишига сув 
ва юкори харорат чекловчи омил булиб хисобланади.
Экологик омилларнинг инсон соглигига салбий таьсири:
1. Хар йили атмосфера хавссининг ифлосланиши натижасида 3 
млн. га якин киши хаётдан эрта куз юмади. -
2. Европада хар 7 боладаг 1 гасини астма касаллиги билан офийди. 
Кейинги 30 йилда аллергик касалликлар ва астма касали билан огриган 
инсонлар сони ошди.
3. Тамаки тутуни упка раки банан касалланиш мивдорини 20-30% 
га оширади, Буюк Британияда астма касалини даволаш учун хар йили 
3,9 млрд. евро маблаг сарфланади.
4. Атмосферага учта модда энг куп зарар келтиради: огир кушил- 
малар, озон ва огир металлар.


5. 
Шахарларда атмосфера хдвосини энг куп микдорда транспорт 
зграрлайди.
Ташки мух,итнинг салбий окибатлари кунидагиларга олиб келади.
- Парник газлари концентрациясининг ошиши хар йили озон кат- 
ламининг 1- 2,8% га камайишини курсатади.
- Урмонлар майдони хар йили 200-217 минг км‘ тезлик билан 
камайиб бормокда.
- Тупрок эрозияси ва унумдорлиги пасаииши натижасида сахролар 
м 1ЙДОНИ йилига 60 минг км2 микдорда ошиб бормокда.
- Сув захираларининг ифлосланиши кар йили океан суви сатхининг 
1-2 мм кутарилишига олиб келмокда.
- Табиий мухитда радиоактив моддагир микдорининг ошишига 
олиб келмокда.
Асосий экологик омилларнинг таьрифи* чегараловчи омиллар.
Экологик омиллар ичида сон жихдтдан ахамиятга кура турларнинг 
чидамлилик чегарасидан чикадиганларига чегараловчи омиллар дейи- 
льди. Биргина чекловчи омилнинг узи жаьми омиллар кулай булса х,ам 
мньлум бир турнинг таркалишига таьсир курсатади ёки чеклаб куяди. 
Чегараловчи омиллар маьлум географик ареалда турларнинг тарка- 
лпшини аниклайди ва бир тур организмнинг ривожланишини улар жуда 
куп булганда ёки кам булганда чеклаб куяди. Экологик омилларнинг 
таьсир килиши маьлум мухитда узгариши х,ам мумкин, улар чега- 
рсловчи булиши хам, булмаслиги х,ам мумккн. Масалан бирон бир кул 
с>вида кальций моддаси куп булса (21.2-22.4 мг/л) усимлик ва турли 
хгйвонлар яшаши учун кулай мухит юзага келади ва улар сон ва сифат 
ж ахатидан куп булади. Агарда кул сувида кальций моддаси (0.7- 
2.3 мг/л) кам булса, у холда организмлар жуда кам учрайди.
Немис агрохимик олими Ю.Либих минимум цопунини айрим мод- 
дглар тупрокда минимум холда булишини х,осилдорликдан келиб чикиб 
исботлади. Аммо Либихнинг бу конунини факат стационар шароитда 
тугри булади. Кимёвий элементларнинг бяри етишмаса хосилдорлик 
жуда юкори булмаса хам меьёр даражасида булади. Хрсилдорликни 
факатгина кимёвий элементлар эмас балки хирорат, ёруглик, намлик иа 
бс шкалар \ам белгилайди.
В.Р.В.и.тьямс омилларнинг узаро богликлигини инкор этмаган хол­
да, улар бир-бирини алмаштира олмаслигини куриб алохидалик ко- 
н>нини яратди. Яшаш учун хаётий шароитлар бир хилда ахамиятга эга, 
а \ мо хеч бир хаётий омилни бир-бири билан алмаштириб булмайди деб 
исботлади. Усимлик учун сувни хаво хдрорати билан, хавони куёш нури 
б^лан алмашлаб булмайди.
Организмнинг хаёт фаолшпи экологик омилларнинг минимал мо- 
хияти таьсиридагина чегараланмай, балки у ёки бу омилнинг ортикча


микдордалигидан хам организм холати аникланади. Табиий мухитда 
чегараловчи омилларнинг максимал мохиятини 1913 йили америкалик 
зоолог В. Шелфорд аниклаб, унга «толерантлик конуни» ифодасинм 
беради, бу конун буйича турнинг яшаши, катор экологик омилларнинг 
озлиги ва куплиги, уларнинг организмни чидамлилик чегарасига якин 
дарзжаси билан аникланади. Хамма экологик омилларни организм­
ларнинг чидамлилик чегарасига якинлиги ёки ундан ортиб кетиши ва 
турнинг яшашига салбий таьсир киладиган мухит элементларига чега- 

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish