Реакторинг фаолиятига иккита умумий имтиёз тоифаси мавжуд.
Мумкинлик. Хатоларни тузатиш осонроқ бўлади, чунки манба кодини ўқиш осон ва ёзувчининг мақсадини тушуниш осон. Бунга катта монолит усулларни алоҳида, қисқартирилган, яхши номланган, ягона мақсадли усуллар мажмуасига камайтириш орқали эришиш мумкин. Бунга усулни янада мосроқ синфга кўчириш орқали ёки нотўғри изоҳларни олиб ташлаш орқали эришиш мумкин.
Кенгайиш. Илованинг имкониятларини кенгайтириш осонроқ бўлса, у таниқли дизайн нақшларини ишлатса ва у илгари ҳеч ким мавжуд бўлмаса, баъзи мослашувчанликни таъминлайди.
Код қисмини қайта ишламасдан олдин, автоматик бирлиги синовларидан қатъий талаб қилинади. Синовлар модулятсиянинг хатти-ҳаракати қайта ишлов беришдан олдин тўғрилигини кўрсатиш учун ишлатилади. [Такрорлаш керак] Агар тест муваффақиятсиз бўлса, аввал синовни энг яхши қилиш керак; агар бу амалга ошмаган бўлса, қайта тиклаш ва мавжуд бўлган хатолар билан таниш бўлган хатоларни ажратиш қийин. Қайта ишлов беришдан сўнг, тестлар текширувни қайта тиклашни текшириш учун қайта ишга туширилади. Бирлик синовлари ҳеч қандай хато бўлмаслигини исботлай олмайди, аммо муҳим жиҳат шундаки, бу жараён иқтисодий жиҳатдан самарали бўлиши мумкин: яхши бирлик тестлари уларни қимматга солиш учун этарли хатолар ва этарлича хавфсизлигини қайта тиклаш учун этарли бўлади.
Жараён кейин кичик дастур алмашинуви, уни тўғрилаш учун синовдан ўтказиш ва бошқа кичик ўзгаришларни амалга оширишнинг такрорланувчи айланиши. Агар ҳар қандай ҳолатда тест муваффақиятсиз бўлса, охирги кичик ўзгариш бекор қилинади ва бошқа йўл билан такрорланади. Кўп кичик босқичлар орқали дастур қаерда бўлишингизни хоҳлаган жойидан ҳаракат қилади. Бу жуда изотоплик жараёни амалий бўлиши учун тестлар жуда тез бажарилиши керак, ёки дастурчи синовларнинг тугашини кутиб турган вақтнинг катта қисмини сарф қилиши керак эди. Экстремал дастурий таъминот ва бошқа тезкор дастурий таъминот ишлаб чиқарувчилари ушбу фаолиятни дастурий таъминотни ишлаб чиқиш жараёнининг ажралмас қисми сифатида тасвирлашади.
Қайта тиклаш атамаси фақат дастурий таъминот кодини қайта ишлашга қаратилган бўлса-да, сўнгги йилларда аппарат таърифлаш тилларида (ҲДЛ) ёзилган код қайта ишланган. Ускунани қайта ишлаш бўйича атамалар аппарат баёни тилларида кодни қайта ишлаш учун стенография муддати сифатида ишлатилади. ҲДЛ лар кўпчилик аппарат муҳандислари томонидан дастурлаш тиллари деб ҳисобланмагани учун аппаратни қайта ишлов бериш анъанавий кодни қайта ишлашдан алоҳида майдон сифатида қаралиши керак.
Зенг ва Гус томонидан аналог аппаратларнинг (ВҲДЛ-АМС) автоматлаштирилган қайта ишланганлиги таклиф қилинган. Ёндашувда қайта ишлов бериш аппарат таркибидаги симулятсия ҳаракатларини сақлайди. Яхшилайдиган ноаниқлик ўлчови қайта кодланган кодни стандарт синтез воситалари билан қайта ишланиши мумкин, асл код эса бажарилмайди. Рақамли ҲДЛларни қайта тиклаш, қўлда қайта ишловчи бўлса ҳам, Синопсиснинг бошқа Майк Кеатинг томонидан текширилди. Унинг мақсади дизайнерларнинг самарадорлигини оширадиган мураккаб тизимларни осон тушунишдир.
Do'stlaringiz bilan baham: |