( о р и з
оркали) куллаш мумкин эмас, чунки у
кислотали ва ишкорий шароитда фаоллигини йукотади ва ош-
козон хамда ичак йулида парчаланади.
Пенициллинни куллашда унинг организмдан тез чикиб ке-
тиши, терапияда керакли самарани бериши, кондаги пеницил
лин концентрациясини саклаш учун хар 3—4 соатда юбориш
лозимлиги олдиндан аник эди.
Кейинчалик узок таъсир этадиган пенициллин
яратилди.
Уларга экмоновоциллин, бициллин-1, бициллин-3, бициллин-б,
бициллин-13 антибиотиклари киради. Бу антибиотиклардан рев
матизм ва захм касалликларини даволашда кенг фойдалани
лади.
)^озирги вактда яримсинтетик пенициллин, метациллин, ок-
сгциллин, клоксациллин ва бошкалар олинган, улар пеницил-
линаза таъсирида парчаланмайди ва пенициллинга чидамли
Оулган стафилококк инфекцияларни даволашда
кУлланилаДи:
ампициллин факат Грам ( + )
мусбатларгагина эмас, балки
Грам (—) манфий корин тифи, дизентерия ва бошка кузратув-
чиларга фаол таъсир курсатади. Оксациллин ва ампициллин
ошкозоннинг кислотали шароитига чидамлидир, шунинг учун
www.ziyouz.com kutubxonasi
(перорал)
о р и з
шиллиц кавати орцали куллаш мумкин. Сер-
halosporium авлодига кирувчи замбурутлар цефалоспорин ан-
тибиотигини ишлаб чи^аради. Унинг кенг кулланиладиган ярим-
синтетик аъзоларидан цепорин
(цефалоридан) ва цефемезин
кам токсннли, кенг спектрда таъсир курсатади, пенициллиназа
таъсирида парчаланмайди, пенициллинга сезувчан организмлар-
да аллергик реакциялар келтириб чи^армайди, купгина юкум
ли касалликларни даволашда кенг кулланилади.
АКТИНОМИЦЕТЛАР *ОСИЛ КИЛАДИГАН
АНТИБИОТИКЛАР
Нурсимон замбурурларнинг (актиномицетлар) антагонистик
таъснрини биринчи булиб Н. А. Красильников (1939) аникла-
ган. Америкалик олим А. Ваксман (1943) стрептомицинни аж
ратиб олди. Стрептомициннинг очилиши силга карши курашишда
янги даврни оч и б берди, чунки сил микобактерияси стрептоми-
цинга сезгирдир. Стрептомицин Грам мусбат ва Грам манфий
бактерияларга улдирувчан таъсир курсатади ва тоун, туляремия,
бруцеллёз ва бошка касалликларни даволашда кулланилади.
Тери остига, мушакка, венага юборилади.
Бактериялар стрептомицинга чидамли булиб колади. Айрим
микроорганизмлар стрептомицинга борлик шаклни хосил к н*
лади, улар факат стрептомицин кушилган озика мухитларида
булиниб купаяди.
Тетрациклин актиномицетларнинг табиий антибиотик тет
рациклин, хлортетрациклин, окситетрациклин гуру^ининг мах-
сулоти булиб хисобланади. Барча препаратлар кенг спектрда
таъсир курсатади. Грам мусбат ва Грам манфий турдаги бак
териялар риккетсияларнинг, айрим содда жониворларнинг (ди
зентерия амёбаси) булиниб купайишига туск%
инлик килади.
Тетрациклин ошкозон-ичак системаси оркали яхши сурилади,
кандидозларнинг олдини олиш учун уни нистатин билан бирга
К ул л ан и л ад и .
Кейинги
йилларда окситетрациклиннинг
ярим
синтетик хосилалари (метациклин, доксициклин ва бошкалар)
кенг кулланилмокда, уларни табий препаратлар билан солиш-
тирганда анча фойдали булиб чикди.
Streptomyces venezuelac Левомицетин — синтетик препарат
культура суюклигидан ажратиб олинган, табиий хлорамфени-
колга ухшаш Грам мусбат ва Грам манфий бактериялар, рик
кетсиялар спирохеталарга антимикроб таъсир курсатади. Ле
вомицетин ичак инфекциялари к°Рин тифи, паратиф, дизенте
рия, шунингдек турли хил риккетсиозларни, тошмали тиф ва
бошка касалликларни даволашда кулланилади. Актиномицет-
лардан эритромицин, олеандомицин, канамицин, рифамицин,
линкомицин ва бошка антибиотиклар олинади. Бу препаратлар
захира антибиотикларга киради ва касалликларни даволашда
бактерияларнинг бошка антибиотикларга чидамли булган хол-
www.ziyouz.com kutubxonasi
ларида кулланилади. Бактериялар ишлаб чикарадиган антибио-
тиклардан полимиксин ва грамицидин С амалистда катта аха
миятга эга.
Полимиксинлар B.polimixa — спора хосил циладиган, туп
рок бациллалари ишлаб чикарадиган
антибиотик
гуру^ини
бирлаштиради В, М ва Е полимиксинлар асосан Грам манфий
бактерияларга, энтеробактериялар, кук йиринг таёкчалари ва
бошкаларга нисбатан фаолдир.
Грамицидин (антибиотигини Г.М. Гаузе ва М. Г. Бражнико
ва (1942) .В. brurs тупрок бациллаларининг турли хил штамм-
ларидан ажратиб олганлар. Унга Грам мусбат бактериялар сез
гир. 1 рамициднн С эритроцитларни гемолизга учратиши мум
кин, шунинг учун махаллий йирингланиш жараёнларни даво
лашда кулланилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |