ЛЕЙЦИН к. Аминокислоталар.
ЛЕЙШМАНИОЗ — лейшманиялар кўзғатадиган ўзига хос оғир юкумли касаллик. Унинг пара- зитларини биринчи бўлиб топган ва касаллик тафсилини берган олим — Лейшман номи б-н аталган. Тери Л. и (мас., пендин яраси) ва ички органлар Л. и (висцерал Л.) фарк килинади. Касалликнинг воситачиси искабтопар бўлиб, касаллик ҳарорат кўтарилиши (38—40°), қаттик терлаш, беқувватлик, озиш, талоқнинг шишиб кетиши ва б. б-н кечади. Л. хавфли касалликлар- дан бўлиб, ўлкамизда ҳозир хам учраб туради.
ЛЕНТИГИНОЗ — тери касаллиги; бунда тери- нинг ҳамма жойига ҳуснбузарга ўхшаш доғли тошмалар тошади; келиб чикиш сабаби номаъ- лум.
ЛЕНТИГЛОБУС — кўзнинг туғма нуксони; гав- ҳар шаклининг ўзгариб, кўзнинг олдинги каме- расига шарсимон бўртиб чикиши ёки шишасимон танага бўртиб кириши.
Л ЕПРА — қ. Мохов.
ЛЕПРОЗОРИЙ — к. Моховхона.
ЛЕПРОЛОГИЯ инфекцион касалликларнинг бир бўлими; мохов касаллигини ўрганади, унинг диагностикаси, даволаш ҳамда олдини олиш усулларини ишлаб чикади.
ЛЕПРОМА — мохов касаллигига хос лепроз тугунларининг умумий номи; ҳужайра ва тўкима- лардан ташкил топган,
ЛЕПРОФОБИЯ — мохов б-н касалланиб колиш- дан кўркиш васвасаси.
ЛЕПТОМЕНИНГИТ — юмшок ва ўргимчак
шшш.г1уоиг.сот ки(иЬхопаз1
116 ЛЕПТОПАХИМЕНИНГИТ
тўр.исимон пардаларнинг яллиғланиши; бош оғриғи, бош айланиши, хотиранинг сусайиши, ноҳушлик, тажанглик, баъзан ҳар хил ҳуружлар тутиши каби клиник белгилар б-н ўтади.
ЛЕПТОПАХИМЕНИНГИТ — каттик, юмшоқ ва ўргимчак тўрисимон мия пардаларининг бир йўла яллиғланиши (яна к. Лептоменингит). ЛЕПТОСПИРОЗ — ўткир юкумли ва ҳаёт учун хавфли касаллик; шиллик қават ёки шика- стланган тери оркали ўтувчи микроблар — леп- тоспиралар кўзғатади. Қон томирларининг ял- лиғланиши, жигар, буйрак, м. н. с.нинг зарарла- ниши б-н кечади. Ҳарорат кўтарилади, бадан титрайди, бош, мускуллар каттиқ оғрийди; кўн- гил айниши, кайт килиш, бурун конаши, кўз пар- даларининг сарғайиши ва б. ўзгаришлар кузати- лади.
ЛЕПТОТРИХОЗ — трихофитияда сочнинг ўта нозиклашиб кетиши.
ЛЕТАЛЛИК—бирор касалликка йўлиққан бе- морларнинг маълум муддат ичида шу касаллик- дан ўлганлар сонига нисбати б-н ўлчанадиган статистик кўрсаткич; Л. тушунчасидан касаллик- нинг хавфлилигини таърифлаш, шунингдек даво- лаш-профилактика муассасалари олиб борган чора-тадбирларнинг сифати ва натижасини баҳо- лашда фойдаланилади.
ЛЕТАРГИЯ — касаллик ҳолати. Бемор ухлаб ётганга ўхшайди, кимирламайди, таъсиротларни сезмайди. Оғир ҳолларда нафас сусайиши, томир \|шши сезилмаслиги мумкин. Истерйя, умумий дармонсизликда, кучли ҳаяжонланишдан кейин учрайди.
ЛЕЦИТИН, лизолецитин — глицерин, ёғ кислоталар, фосфат кислота ва азот асоси — холиндан тузилган глицерофосфолипид, холин фосфатид. Тухум сариғида, мия тўкимасида кўп бўлади. Л. тўла энзиматик гидролизланганда барча компонентлари ажралиб чиқади, аммо Аг фосфолипаза (мас., илон заҳари таркибидаги фермент) таъсирида парчаланганда қизил қон ҳужайраларини емирадиган заҳарли модда — лизолецитин ҳосил булади.
Л ИАЗАЛАР — энзим каталогида асисий 4 синфга кирадиган ферментлар. Л. бирикмалардан айрим туркумлар (Н20, ИН3 ва б.) нинг сув қўшилмас- дан ажралиш реакцияларини катализ килади. ЛИБЕКСИН (син.: преноксидиазин, тибеқсин, топартен, вароксил) — йўталга карши синтетик препарат; фаоллиги кодеин б-н бир хил. Юкори нафас йўллари яллиғланганда, ўткир ва сурунка- ли бронхит, бронхопневмония, бронхиал астма, эмфизема ва б. касалликларда ишлатилади. ЛИБЕРИНЛАР — Рилизинг гормонлар номига кўшиладиган суффикс.
ЛИБИДО — қ. Жинсий майл.
ЛИГАЗАЛАР, синтетазалар —АТФ энер- гияси ҳисобига ўтадиган синтез реакцияларини катализ қилувчи ферментлар. Мас., улар ДНК ва РНК фрагментларининг бир-бири б-н боғланиши- ни, полипептид занжирнинг икки учини боғлаб, ҳалкали шакл ҳосил килишини таъминлайди. ЛИГАМЕНТИТ— бўғимларнинг шикастланиши ёки яллиғланиши натижасида бойламларнинг яллиғланиши. Кўпинча яллиғланиш факат бой-
ламлар б-н чегараланиб колмай, пайлар ва улар қини, бойлам йўлларига ҳам ўтади.
ЛИГАТУРА — кон томири ёки тўқималарни боғлаш, тикиш учун қўлланиладиган материал (ипак, кетгут, капрон, зиғир толаси ва б.). ЛИГНОЦЕРАТ КИСЛОТА — юқори молекуляр ёғ кислота. Кўпчилик уруғ мойларининг глице- ридларида учрайди. Баъзи цереброзид, фосфатид ва мумлар таркибига киради.
ЛИДАЗА — шохли ҳайвонлар уруғдонидан олин- ган фермент препарат. Таркибида гиалуронидаза ферменти бўлади. Бўғим касалликларида ишлати- лади.
ЛИДОКАИН (син.: ксикаин, ксилокаин) — кимё вий тузилишига кўра ацетанилид унумлари гуруҳига мансуб дори модда; маҳаллий анестези- янинг ҳамма турларида, шунингдек юрак мио- карди ҳужайраси мембраналарига стабилловчи таъсир кўрсатганлиги учун юрак аритмияларида, ҳам ишлатилади.
ЛИЗИН — қ. Аминокислоталар.
ЛИЗИС—1) баъзи касалликларда патологик жараён сусайгани туфайли т-ранинг секин-аста пасайиши; 2) ферментлар ва б. агентлар таъсири- да ҳужайралар, жумладан микроорганизмлар- нинг емирилиши, тўқималар тузилишининг бузи- лиши.
ЛИЗОЛЕЦИТИН — қ. Лецитин.
ЛИЗОСОМА — ўзида гидролитик ферментлар тутувчи ҳужайра цитоплазмасидаги органоид. Л. да ҳужайра ичидаги моддаларнинг парчала- ниш жараёни кечади, у ҳимоя функциясини бажаради. Бирламчи ва иккиламчи Л. фарқлана- ди. Бирламчи Л. га Гольжи комплекси атрофида жойлашувчи ва кислотали гидролазаларга мўл майда везикулалар киради. Иккиламчи Л. га фагоцитоз ва пиноцитоз жараёнида ҳужайрага тушган моддаларнинг бирламчи лизосомалар б-н кўшилишидан ҳосил бўлган фаголизасома мисол бўлади.
Do'stlaringiz bilan baham: |