Тиббиёт коюсий луғати



Download 0,94 Mb.
bet24/54
Sana21.02.2022
Hajmi0,94 Mb.
#23714
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   54
Bog'liq
qomusiy

КУЗ РЕФРАКЦИЯСИ — кўзнинг оптик система- си, яъни кўз мугуз пардаси ва гавҳарининг кўзга тушган параллел нурларни синдириб, уларни бир нуктага тўплаш хусусияти. Мугуз парда 40,0 Э га- ча, кўз гавҳари эса 18—20,0 О гача нур синдиради. К. р- га кўра яқиндан кўриш, узоқдан кўриш ва нормал кўриш фарқ қилинади.
КУЗ ТОНОМЕТРИЯСИ — кўз ичи босимини ўлчаш усули. Энг оддийси — шифокор иккала қўлининг кўрсаткич бармоқлари б-н ўнг ёки чап кўз қовоғи териси устидан бирма-бир секин-аста босиб, кўзнинг босим даражасини аниқлайди. Асбоб б-н ўлчашда эса асосан Маклаков тоно- метри қўлланилади.
КУЗ ХИРАЛАШУВИ — кўриш ўткирлигининг аста-секин пасайиши. Кўпинча 40 ёшдан кейин кузатилади. Бунда киши бирор нозик иш килгани- да, тинимсиз ўқиганида кўзи жимирлашиб чар- чайди, гўё парда орқали, яъни ноаниқ ва хира кўра бошлайди. К. х. кексаликда организмда ва айникса кўзда моддалар алмашинуви ўзгариб,


гавҳарнингқалинлашиши натижасидир. Вшларда эса К. х. га яқиндан кўриш
ёки узоқдан кўриш каби нуқсонлар сабаб бўлиши мумкин.
КУЗ ШИКАСТЛАННШИ — саноат, қишлоқ хўжалиги ва турмушда кўз ва қисмларининг майда жисмлар (металл, тош кўмир зарралари, қипиқ ва б.) дан шикастланиши. Жароҳат ўткир ёки тўмтоқ жисмлар тегиши натижасида содир бўлади. Асбоб-ускуналар б-н ишлаганда ҳосил бўладиган майда-майда парчалар тегишидан ҳам К. ш. мумкин. Иссиқ буғ, қайноқ сув, кислота ва ишқорларнинг кўз ва кисмларини турли даражада куйдириши оқибатида К. ш. анча хавфли. Болалар кўпинча бир-бири б-н урушиб, ёғоч ёки темир, портловчи моддалар, қайчи, пичоқ, ручка, вилка каби жисмлар б-н кўзини шикастлаши мумкин. К. ш. натижасида унинг ички қисмларида оғир ўзгаришлар рўй бериб, кўз хираланиши, ҳатто кўрмай қолиши ҳам мумкин. кУз ҚОВОҚЛАРИ — кўзнинг ёрдамчи органи; пастки ва юқори қовоқ бўлиб, улар доим ҳаракат қилибтуради. к. К- қуйидаги қаватлардан иборат. Биринчиси — териси — жуда юпқа, нафис, майда туклари бор, тери ости ёғсиз тўқимаси ғовак. Иккинчиси — тоғай қавати — қаттиқ тўқимадан иборат. Бу қовоққа шакл беради. Учинчиси — мускул қавати — иккита мускулдан таркиб топ- ган: биринчиси кўндаланг чизиқли айлана шакли- да бўлиб, қовоқ бағрида жойлашган, иккинчиси кўз косасининг энг тагидан ўтиб учга бўлинади ва юқори ковоқнинг тери, тоғай ва шиллиқ пардаси- га бирикади. Бу мускул қовоқнинг очилиб- юмилиши, лозим бўлганда кўзни чирт юмиш жараёнида фаол қатнашади. К. қ. кўзни ташки муҳитнинг салбий таъсиридан, муғуз ҳамда шиллиқ пардани мунтазам намлаб, уларни қақрашдан сақлаб туради.

Download 0,94 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish