Таълим вазирлиги тошкент молия институти


Даромад солиғи бўйича жарималар



Download 2,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet185/239
Sana26.02.2022
Hajmi2,61 Mb.
#471661
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   239
Bog'liq
Солиқларнинг иқтисодий моҳияти ва тамойиллари 2-та вариант

Даромад солиғи бўйича жарималар
– Ушбу солиқ тўланмаганда, 
нотўлиқ тўланганда ёки тўлаш тартиби бузилганда (риоя қилинмаганда), 
пулни ундириш, моддий таъсир кўрсатишдан иборат. Ўз вақтида ушлаб 
қолинмаган, нотўлиқ ушланган ёки тегишли бюджетга ўтказилмаган солиқ 
суммалари жисмоний шахсларга даромад тўлайдиган корхона, ташкилот ва 
муассасалардан ундиришга мўлжалланган сумманинг 10% ҳажмидаги 
жаримани биргаликда қўшиб, солиқ органлари томонидан сўзсиз ундириб 
олинади. Корхона, ташкилот, муассасалар ва тадбиркор сифатида қайддан 
ўтган жисмоний шахслардан солиқ ўз вақтида тегишли бюджетга 
ўтказилмаса, ҳар бир кечиктирилган кун учун тўлов муддатидан кейинги 
кундан бошлаб тўланган кунгача (бу кун ҳам қўшилади) 0,5% миқдорида 
пеня ундирилади. Пенянинг ундирилиши уларни жавобгарликнинг бошқа 
турларидан озод этмайди. 
Даромаддан олинадиган солиқ – 
фойда солиғидан ташқари акциялар, 
облигациялар ва бошқа қимматбаҳо қоғозлари бўйича (давлат облигациялари 
ва давлатнинг бошқа қимматбаҳо қоғозлари бўйича олинган даромадлардан 
ташқари) 
олинган 
дивидентлар 
ва 
фоизлардан, 
казинолар, 
видеосалонларнинг 
даромадларидан, 
ўйин 
автоматларининг 
даромадларидан, оммавий концерт-томоша тадбирларини ўтказишдан 
олинган даромадлардан корхона ва ташкилотлар томонидан тўланади. 
Иккиёқлама солиққа тортиш
– 1. Турли солиқларни даромад 
(капитал)нинг ягона манбаидан олиниши; 2. Қўшма корхона хорижий 
иштирокчисининг фойдасини хорижга ўтказилаётган пайтда солиққа тортиш 
ва худи шу фойдани хорижий иштирокчи мамлакатида солиққа тортилиши; 
3. Соф фойда (даромад) (корпорациялар фойдаси) в ундан тўланадиган 
дивидентларни улар шахсий даромадга айланаётган пайтда солиққа тортиш. 
Бошқа мамлакатда тўланган солиқларни бу мамлакатда ҳисобга олиш ёки 
бир мамлакатдаги солиққа тортиш манбаини иккинчи мамлакатда олиққа 
тортишдан озод қилиш йўли Билан икки марта солиққа тортишдан қутилиш 
мумкин. 1979 йилда БМТ томонидан манфаатдор давлатлар ўртасидаги 
муносабатларда икки марта солиққа тортишга барҳам бериш учун махсус 
конвенция ишлаб чиқилган бўлиб, унинг асосида икки томонлама битимлар 
имзоланади. Улар томонидан ўрнатилган солиққа тортиш тартибига кўра 
қўшма корхона хорижий иштирокчиси ўз фойдасини хорижга ўтказаётган 
пайтда қўшимча солиқдан озод қилинади. 


319 

Download 2,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   239




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish