Таълим вазирлиги тошкент давлат иқтисодиёт университети


Интернет тармоғини қуриш тамойиллари



Download 2,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/166
Sana15.04.2022
Hajmi2,86 Mb.
#553785
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   166
Bog'liq
portal.guldu.uz-o`quv qo`llanma

Интернет тармоғини қуриш тамойиллари 
Интернетга уланишнинг якуний истеъмолчи учун асосий ва энг 
тарқалган 
воситаси 
компьютер 
ҳисобланади. 
Имкониятларни 
кенгайтириш учун у товуш узаткич, видеокамера, овоз карнайлари ва 
уни мультимеда марказига айлантирувчи бошқа жиҳозлар билан 
таъминланиши мумкин. Компьютер уйда, фирма офисида ѐки 
замонавий коммуникация воситалари билан таъминланган исталган 
бошқа ерда жойлашиши мумкин. 
Интернет хизматлари тақдим этувчи ташкилотлар (Internet 
Service Provider, ISP) хизматидан фойдаланувчи масалан, уйида 
модем орқали ѐки фирма офисида ташкилотнинг локал тармоғи 
орқали Интернетга уланиши мумкин. Интернет провайдерига уланиш 
учун оддий телефон линиялари, телекабель тармоқлари, алоқа 
радиоканаллари ѐки сунъий йўлдош алоқасидан фойдаланиш мумкин. 
Интернет хизмати таъминотчиси, одатда Интернет асосий 
тизимини ташкил қилувчи йирик тармоқлар ва магистрал каналларга 
(backbones) бир ѐки бир нечта уланиш нуқтасига эга бўлади. 
Интернет чегаралари ўта мавҳум саналади. Интернетга уланган 
исталган компьютер унинг бир қисми ҳисобланиши мумкин. 
Интернетга уланган ташкилотнинг локал тармоғи ҳақида эса 
тўхталмасак ҳам бўлади. 
Ахборот ресурслари жойлашган web-серверлар Интернетнинг 
исталган бир қисмида: хизматлар таъминотчисида, корхонанинг 
локал тармоғи ва ҳоказоларда бўлиши мумкин, фақат битта асосий 
шартга амал қилиш кифоя — Тармоқдан фойдаланувчилар бу 
хизматлардан фойдалана олиши учун улар Интернетга уланган 
бўлиши лозим. Интернет хизматлари сифатида электрон почта, FTP, 
www ва бошқаларни кўрсатиш мумкин бўлиб, бу ҳақда кейинроқ 
тўхталиб ўтамиз. 
Бу хизматларнинг ахборот таркибий қисмлари турли хил 
манбалар ҳисобланади. Бу ахборот агентликлари ва молиявий 


50 
бозорлардан келиб тушувчи ахборотлар, фотосуратлар, ҳужжатлар, 
овоз 
фрагментлари, 
фойдаланувчилар 
томонидан 
юборилган 
ахборотлар ва ҳоказолар бўлиши мумкин. Хизматлар уларнинг 
ахборот таркибий қисмлари билан биргаликда фойдаланувчилар 
интилувчи асосий мақсад ҳисобланади. 

Download 2,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   166




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish