СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet37/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Реактивлик шакллари. Реактивлик куйидаги шаклларда намоён булиши мумкин:
Кутарилган – гиперергия
Пасайган – гипергия
Ва гайри табиий холат – дизергия
Соф куринишида 2-та биринчи шакллар алохида системалар ва органларнинг муносабатида ифодаланган булади, бутун организмда эса бу икки форманинг у ёки бу даражада устунлиги курилади.
Гипергияда купрок гузгалиш жараёни кузатилади, гипергияда – тормозланиш, шунингдек парабиоз (Введенский терминлар буйича). Организм реактивлигида нерв системаси катта рол уйнайди . Шунинг сабабли олий нерв фаолиятини узгариш шакиллари Павлов ва унинг мактаби, томонидан реактивликнинг узгарган шакли этиб белгиланди.
Реактивлик узгармас шаклда (биринчи реактив) ва ташки ва ички таъсирлар остида узгарган (иккиламчи, узгарувчан реактивлик) шаклда номаён булиши мумкин. Реактивлик махсус ва махсус булмаслиги мумкин, у умумий ва назарий шаклларда ифодаланади.
Реактивлик ва резистентлик турлари. Реактивлик ва резистентлик турлари табиий иммунитет хакидаги талимотнинг ривожи билан боглик холда булинган. Юзаки реактивлик маълум бир тур вакилининг анотомо – физиологик хусусиятлари ирсият билан намоён этилиши билан ажратилади. Реактивлик ва резистентлик жинсга боглик холда анота – физиологик фаркларга асосланади.
Аёллар организда реактивлик менструиал цикл, хомиладорлик, климакс, жараёнлар билан боглик холда узгаради. Реактивлик ва резистентлик маълум даражада ёки билан хам боглик.
Иммунологик тадкикотлар натижасида организмнинг реакиялар ва резистентларнинг куйидаги турлари мавжуд:

        1. Бирламчи реакциялар ва резистентлик, аввалги тиббий иммунитетга мос холда.

        2. иммунологик реактвлик, иммунологик кузготошга иммунологик жавоб билан характерланган, мос холдаги иммунологик резистентлик ёки.

1950 йили патологларнинг 1–умумиттифок конференциясида реактивликнинг 2-га булиниши, нормал ва патологик турларига ажратиш масаласи куриб чикилди. Сунги тур организмга факулодда касаллик факторларининг таъсири остида пайдо булади. Бу реактивлик касалланган организмнинг мослашуви билан характерланади (А.Д. Адо 1962).

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish