СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet32/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Эндоген захарланиш
Модда алмашинув ва емирилган тукима махсулотлари билан захарланиши аутонитоксикация дейилади. Аутонитоксикация патологик холатларда мослашув механизмларини етишмовчилиги натижасида келиб чикади. Масалан: жигарнинг шикастланиши натижасида унинг экскретор функцияси ва модда алмашинуви бузилади. Эндокрин безларининг касалликларида, диабетда, микседемада, Аддисон касаллигида, авитаминозларда, организмда токсик таъсир этувчи моддаларда, фенол бирикмалари, азотли бирикмалар – бетаин – типидаги карбон сувлар ва ёглар алмашинувини кислота табиатига эга ьулган органик моддалари организмга токсик таъсир курсатиши мумкин.
Эндоген захарланишлар. Хаёт давомида ва модда алмашинув натижасида хосил булган махсулотларни ташкарига чикарилишини бузилиши натижасида хам руй бериши мумкин. Буйракнинг чикариш функцияси бузилган уримияда сийдикчилни ушланиб колиши гиперкапния ва газли алкалозда (упка касалликларида - эмфеземада). Механик, термик, нур касалликларида, тукимани шикастланиш натижасида биоген аминларда – гистамин, гистаминга ухшаш моддалар фаол оксил ва полипептидлар, аденнинуклеогидлар холинэргик, адрелоэргик ва бошка физиологик актив моддалар хосил булиб, организмга токсик таъсир курсатиши мумкин. Инфекцион касалликлар пайтида организмда микроорганизмлар хаёти фаолиятида хосил булган махсулотлар бактериал токсинлар, хамда бактериал шикастланишлар таъсирида организмни хусусий тукималари ва емирилиш махсулотлари хам кучли аутонитоксикацияни келтириб чикаради.


НУР КАСАЛЛИГИ
Ионлаштирувчи нурланиш билан ташки ва ички мандалари билан шикастланишиши мумкин. Инсон ионловчи нурлар таъсирида, ядро реакторларида, бетатрон, циклотрон ва синхрофазотронлар билан ишлаганда учрашиши мумкин. Ядро куроллари ишлатилган пайтда, АЭС аволлари пайтида хам шикастланиши мумкин. Ички манбаси билан овкат, сув, нури копламлари оркали радиоактив моддалар организмга тушиб колганда шикастланади.
Ионловчи нурлар молекула ва атомларни ионизациясини чакириб, юкори биологик активликка эга булади. Келиб чикиш табиатига кура:

  1. Электромагнитли ионли нурлар (рентген нурлари ва радиоактив емирилиш нурлари хусусиятига эга).

  2. Корпускуляр ионли нурлар: гелий ядроси, ионли нурлари, электронлар ионли нурлари, протонлар, П–мезонлар, нейтронлар – заряд ташиш хусусиятин йук.

Ионловчи радиацияни шикастловчи таъсири:
а) зиглигини катталигига (ионизациялаш даражаси);
б) утиш хусусиятига (проникающий способ);
в) харакат узилигига (длина пробега).
Канча фотонларни ва таначаларни тукимада утиш йули кичик булса, шунчалик шикастлаш кучли булади (таблицага каранг)
Таблица 1.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish