СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


БАРОМЕТРИК БОСИМИНИ ТАЪСИРИ



Download 18,25 Mb.
bet27/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

БАРОМЕТРИК БОСИМИНИ ТАЪСИРИ
Паст атмосфера босимини организмга таъсири. Паст атмосфера босим таъсирига тогга кутарилганда, (альпинистлар, скалалазлар)самолётда учганда учрайди. Бу пайтда буладиган патологик узгаришларга асосий сабаб – нафас олаётган хаводаги кислородни парциал босимини паст булиши ва атмосфера босимни пасайиши хисобига руй беради. Атмосфера босимини узгариши (пасайиши) натижасида руй берадиган комплекс узгаришларга декомпрессия синдроми деб юритилади. Юкори баландликка кутарилганда уткир кислород етишмаслиги натижасида келиб чикадиган патологик холатга баландлик касаллиги дейилади. Агар, барометрик босим 530дан 460 мм.рм.ст. камайса (бу 3000-4000 метр баландликда булади) газларнинг кенгайиши ва орган тукималарга босилиши ортиб, огрикни келтириб чикаради (пешона бушлиги, гайморов бушлиги, урта кулок, ллевра бушлиги, ичак-ошкозон). «Баландлик метиоризимини» хайвонда ичакларнинг кенгайишини келтириб чикаради.
9000 метр баландликда ногерметик кабиналарда, лекин кислород маскаси билан кутарилганда «декомпрессия» симптомлари келиб чикади.
Баландлик касаллигини асосий белгиларига:
- томир уришни тезланиши;
- нафас ритмини тинч холатда хам тез булиши;
- АБ кутарилиши;
- физик юклама пайтида хансираш кучайиши;
- кунгил айниши, куриш функциясини бузилиши, харакат координациясини бузилиши;
- коннинг О2ни боглаб олиш кобилиятини ута пасайиши.
Декомпрессиясимптомларини келиб чикишига асосий сабаб – тукималардан эриган газларни пуфакча шаклига утиши булиб, бу пуфакчалар организм буйлаб, таркалиб томирларда эмболия ва тукималар ишемиясини чакиради.
19000 метр баландликда биологик суюкликларни хароратига тенг булиб, суюклик кайнаб «баландлик тукима эмфиземасини» келтириб чикаради. Баландлик касаллигини коллаптоид, обморочную турлари тафовут килинади. Коллаптоид тури 5-6 км баландликда давомли туриб колганда руй бериб:
- юрак уришини ута секинлашиши;
- кон босимини ута ва тургун пасайиши билан характерланади.
Обморочную:
- 7-7,5 км баландликда булганда руй беради, кукисдан хушни йукотиши билан боради. Баландлик касаллигини ута огир окибати – мия шиши поститоксик энцефалопатия ва бош мия шарлар пустлогидаги кайтмас шикастланишлар хисобланади.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish