Sanoatni milliy iqtisodiyotda tutgan o‘rnini statistik ma’lumotlar asosida tahlil qiling



Download 46,53 Kb.
bet4/8
Sana25.03.2022
Hajmi46,53 Kb.
#508924
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
1-AMALIY ISH SANOAT GEO(1)


4. Rangli metallurgiya

Рангли металлургия — республика металлургиясининг энг муҳим, етакчи тармоқларидан бири ҳисобланади. Саноатнинг бу тури Узбекистонда XX асрнинг 25-йилларидан ривожлана бошлади. Аста-секин рангли, нодир ва қимматбаҳо металл (мис, қўрғошин, рух, волфрам, молибден, кумуш, олтин, симоб) конлари топилди.
Рангли металлар сифатини яхшилаш, ишлаб чиқариш жараёнларини
интенсивлаштириш, турли фойдали қазилмаларнинг янги конларини
ўзлаштириш ҳисобига рангли металлургия ишлаб чиқаришини ривожлантириш мўлжалланмокда, шу билан бирга, янги фабрика ва конлар барпо этилади. Жиззах вилоятида Узқулоқ кўрғошин-руҳ кони, Сурхондарё вилоятида Хонризм кон бойитиш корхонаси қурилади. Олмалиқ кон-металлургия комбинатида мис, руҳ, сулфат кислотаси ва йўлдош элементларни ишлаб чиқариш кўпайтирилади.
Узбекистон комбинатида йирик гобаритли молибден ва волфрам прокати ҳамда бошқа маҳсулотлар ишлаб чиқариш мўлжалланмокда.
Олтин казиб олиш саноати. Марказий Осиёда, хусусан, ҳозирги Узбекистон ерларида милоддан аввалги VI-V асрлардаёқ олтин қазиб олинган ва ундан турли тақинчоқлар, заргарлик буюмлари, безаклар ясалгани мавжуд археологик топилмалардан маълум. Туғма (эркин учрайдиган) олтин конларини злаштиришга қадар олтин асосан сочма конларда жуда ибтидоий усулларда олтин зарралари аралаш қумни қўй териси қорежаган ёғоч тоғораларда ювиб, ажратиб олинган. Сочма олтин олиш X-XI асрларда Чотқол, Чирчиқ, Норин, Косон, Сўх, Зарафшон, Дарвоз дарёлари водийларида олиб борилганлаги ҳақида маълумотлар бор
5. Kimyo va neft-kimyo sanoati

Кимё саноати. Ушбу саноатнинг шаклланиши 1932 йилда Шўрсув
олтингугурт кони (Фаргона) ишга туширилиши билан бошланган. Бу корхона собиқ иттифокда ишлаб чиқариладиган олтингугуртнинг 57 фоизини берган. Кимё саноатининг энг йирик корхоналарига Чирчиқ электр кимё комбинати, Навоий кимё бирлашмаси ва Қўқон суперфосфат заводи киради. Кимё саноатининг асосий тармокларидан бири — бу минерал ўғитлар ишлаб чиқариш соҳасидир. Унда қишлоқ хўжалиги учун зарур бўлган аммафос, аммиак селитраси, аммоний сулфат, суперфосфат, карбонит, суюлтирилган аммиак, азотли ва фосфорли ўғитлар ишлаб чиқарилади. Чирчиқ кимё комбинати, Фаргона азотли ўғитлар, Навоий кимё бирлашмасида асосий турдаги азотли ўғитлар, Қўқон суперфосфат заводи, Самарканд кимё заводи,
Олмалиқ «Аммафос» бирлашмасида аммофос, оддий ва аммонийлашган
суперфосфат, қумоқ аммоний каби фосфорли, ўғитлар ишлаб чиқарилади

Download 46,53 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish